Kineski predsednik Si Đinping završio je u petak evropsku turneju koja je izazvala mnogo bure. Iz perspektive Evropske unije, moćnom gostu je valjalo ukazati na preplavljivanje Evrope jeftinijim kineskim električnim automobilima, kao i na razlike u gledanju na rat u Ukrajini.

Prva Sijeva poseta od 2019. godine došla je u jeku sve jačih sumnji na Zapadu da Kina pokušava da iskoristi podele u Evropi. Analitičari su istakli da Sijev odabir destinacija – Francuske, Srbije pa Mađarske – nikako nije slučajnost.

Bertram Lang, istraživač na Univerzitetu Gete u Frankfurtu, specijalizovan za kinesku spoljnu politiku, kaže da sve tri zemlje koje je Si obišao imaju „posebne bilateralne odnose“ s Pekingom.

Lang dodaje da je kinesko rukovodstvo postepeno podelilo Evropu na dve grupe, „prijateljske i neprijateljske prema Kini“. Turneja je imala za cilj da istakne odnose s prvim.

EU zbija redove?

Si je započeo turneju u Francuskoj, gde su njegova dvodnevna državna poseta i razgovori s francuskim predsednikom Emanuelom Makronom bili fokusirani na rat u Ukrajini i nesrazmeru u trgovinskim odnosima s EU.

Unija ima masan deficit od trista milijardi evra godišnje u robnoj razmeni sa Kinom.

Makron je nastojao da pokaže evropsko jedinstvo uključivanjem predsednice Evropske komisije Ursule fon der Lajen koja je takođe prisustvovala sastanku.

Nemački kancelar Olaf Šolc, koji je nedavno bio u poseti Pekingu, takođe je pozvan u Pariz – ali nije došao. Šolc i Makron su se pak sastali početkom meseca kako bi razmotrili politiku prema Kini.

U Parizu, javni komentari Fon der Lajen direktno su se odnosili na ono što je nazvala „praksama devijacije tržišta“.

Evropljani naime smatraju da Kina snažnim subvencijama za proizvodnju električnih automobila i čelika snabdeva Evropu jeftinijim vozilima i tako grabi sve veće komade tržišta.

Evropska komisija će to staviti pod lupu. Izveštaj bi trebalo da stigne u julu nakon čega bi mogle biti uvedene kaznene carine na kineske e-automobile. U najgorem slučaju, to bi vodilo carinskom ratu dva krupna ekonomska igrača, EU i Kine.

Tokom trostranih razgovora u Parizu, fon der Lajen je rekla Si Đinpingu da Evropa „neće posustati u donošenju teških odluka potrebnih da zaštiti svoju ekonomiju i bezbednost“.

U odgovoru na te izjave, Si je rekao da Kina ne proizvodi prekomerno robu kako bi preplavljivala tržišta, prenela je agencija Sinhua.

Članice EU jače zbijaju redove, a Evropska komisija je „prilično odlučna“ da se sa kinom trguje pod jednakim uslovima, kaže Žuža Ana Ferenči, bivša politička savetnica u Evropskom parlamentu, a sada profesorka na Nacionalnom univerzitetu Tajvana.

Prema kineskim državnim medijima je pak Sijeva poseta Francuskoj bila uspeh. Global tajms piše o 18 „dogovora o saradnji“ – o avijaciji, poljoprivredi, razmeni ljudi, zelenom razvoju i saradnji s malim i srednjim preduzećima – kao „pozitivan signal za evropske preduzetnike“ i „stabilizator kinesko-evropskih trgovinskih veza“.

To je, prema tumačenju kineskih medija koje se ne deli u Evropi, korak nazad u odnosu na odluku EU da prema Kini sledi politiku „decouplinga“ i „de-riskinga“. U prevodu, to znači da bi trebalo smanjivati zavisnost od Kine u svakom smislu.

Si odbija razgovore o Ukrajini

Što se tiče Ukrajine, Peking još uvek nije uspeo da ubedi evropske lidere u svoju „neutralnost“. Kina je takođe odbila pozive evropskih i američkih lidera da iskoristi uticaj na Moskvu kako bi odigrala konstruktivnu ulogu u okončanju konflikta.

Ovo uprkos podršci Sija Makronovom pozivu na „Olimpijski prekid“ svih globalnih sukoba tokom letnjih igara u Parizu.

Sjedinjene Države tvrde da Kina snabdeva Rusiju motorima za bespilotne letelice i tehnologijom za krstareće rakete. Kina je svakako jedan od ključnih igrača zbog kojih ruska ekonomija nije poklekla pod zapadnim sankcijama – Kinezi u Rusiju izvoze sve.

Si je oštro odgovorio na ove optužbe, tvrdeći da se kriza u Ukrajini „koristi kako bi se na treću zemlju prebacila odgovornost, okaljala njena slika i podstakao novi hladni rat“. Dodao je da Kina „nije učesnik“ u krizi.

Žan-Filip Beja, stručnjak za Kinu i viši istraživač sa Univerziteta Sciences Po u Parizu, kaže za DW-u da je tokom razgovora Si obavešten da je rat Rusije protiv Ukrajine „stvar života i smrti za Evropu“.

„Ovo je veoma negativan faktor u kinesko-evropskim odnosima“, rekao je Beja.

Pred Sijevu posetu, kineski državni mediji hvalili su to što Makron već duže zagovara „stratešku autonomiju“ Evrope, to jest jačanje vojnih kapaciteta kontinenta. Kina to tumači kao odbacivanje NATO-a pod vođstvom SAD.

Nakon posete Kini u aprilu 2023, Makron je kritikovan jer je upozorio da Evropa ne treba da se uvlači u sukob između SAD i Kine oko Tajvana. Rekao je da biti saveznik SAD ne znači biti „vazal“ Vašingtona.

Ovoga puta, ocenjuju analitičari, Makron je pokušao da to potisne i demonstrira evropsko jedinstvo.

Izgradnja infrastrukture u Srbiji

Sijeva turneja je sa disonantnih prešla na prijateljske tonove čim je dočekan u Srbiji, a potom i u Mađarskoj. Obe zemlje su preplavljene kineskim kreditima i investicijama, a slično poput Pekinga gledaju i na rat u Ukrajini.

Iako Srbija nije članica EU, Sijeva poseta Beogradu projektovala je sliku kineskog lidera „kao ključne figure ne samo u EU, već i u evropskom susedstvu“, rekla je Ferenči za DW.

Srbija je glavni evropski korisnik kineskih zajmova u okviru novog „Puta svile“, s projektima koji uključuju brzu železničku vezu ka Mađarskoj.

Dok je hvalio duboke ekonomske veze, Sijeva poseta bila je i prilika da se aludira na NATO, s obzirom na to da je stigao tačno 25 godina nakon što je bombardovana kineska ambasada u Beogradu.

Električna vozila u Mađarskoj

Poslednja stanica Sija bila je Mađarska, koja nije krila podršku Rusiji unutar EU. Budimpeštu mnogi sumnjiče da je „trojanski konj“ Kine, jer je premijer Viktor Orban do sada više puta stavljao veto na predloge da se osude kineske akcije.

I dok EU razmišlja kako da se nosi sa jeftinim kineskim automobilima, Mađarska se sprema da upravo te automobile proizvodi.

U decembru je kineski proizvođač električnih vozila BYD najavio izgradnju fabrike u Segedinu.

Po susretu s mađarskim premijerom Orbanom, Si je rekao da „Kina podržava Mađarsku da preuzme veću uloge u EU i promoviše jači napredak u kinesko-evropskim odnosima.“

U tom smislu, možda nije beznačajno ni što Mađarska od jula preuzima predsedavanje EU.

Podrivanje jedinstva?

Ferenči kaže da je ukupna strategija Kine da „podrije jedinstvo EU“, dok povećava uticaj u pojedinim članicama. Zemljama se pojedinačno otvara pristup kineskom tržištu, tako da „osećaju da imaju privilegovan odnos s Kinom“, dodaje ona.

„Budućnost ne izgleda bolje za odnose EU i Kine nakon posete Sija Đinpinga“, dodaje Ferenči. „Postoji deficit poverenja između ova dva partnera.“