Dokumentarno pozorište iz Berlina igra predstavu koja govori o sudbini nekadašnjih prinudnih radnika u nacionalsocijalizmu. Predstava „Plesačica iza bodljikave žice“ igra se (po potrebi) na ruskom, nemačkom ili engleskom jeziku i duboko potresa publiku.

„Uspomene. Poneku od njih vreme ne može da izbriše. Sećanje ih čvrsto drži. Rado bih sve zaboravila. Ali nemoguće je zaboraviti.”

Istinita priča o jednoj balerini koja je oduvek imala samo jednu želju - da pleše. Drugi svetski rat promenio je njen životni put. Na scenu gromoglasno ulaze nacisti, koferi lete unaokolo i mlada devojka se nalazi na putu za Nemačku.

Igračica se zove Ala Rakitjanskaja. Imala je 16 godina kada je dovedena u Berlin. Prisilili su je da pleše u propagandne svrhe. Zbog toga je u svojoj domovini bila kažnjena. Predstava govori o gulazima, logorima u Sibiru. Ala je sa 18 godina bila osuđena na 25 godina progona u Sibiru.

Ljudi žele da pomognu

Rediteljka Marička Šubart, Ukrajinka, kaže da nekadašnji prisilni radnici nisu u stanju da dokažu da su bili na prisilnom radu u Nemačkoj.

„Dobila sam pismo od plesačice iza bodljikave žice u kome me moli da joj pomognem da dobije neki dokaz da je bila prisilno dovedena u Nemačku. Čitala sam njenu biografiju i slike su mi same izlazile pred oči. Tako sam došla na ideju da napravim ovu predstavu.“

Tanano i lomno deluje mlada plesačica na pozornici. I pored svog mraka u kome živi zaljubljuje se, ali ta ljubav se surovo prekida. Sve što ostaje su rečenice koje su jedno drugom pisali:

Predstava gostuje širom sveta. Dirnuta publika po pravilu nakon predstave želi da razgovara sa izvođačima.

„Najlepše je kad ljudi iz publike žele da pomognu nekadašnjim prisilnim radnicima. Tada znamo zašto igramo ovu predstavu”, kaže rediteljka.

Autorke: Ana Kuh / Željka Bašić-Savić

Odgovorni urednik: Ivan Đerković