Mladi u Nemačkoj u proseku se sele od roditelja ranije nego u većini drugih članica Evropske unije: prošle, 2024. godine, nemački Zavod za statistiku utvrdio je da su napuštali roditeljski dom s prosečno 23,9 godina. To je bitno manje nego u drugim članicama Evropske unije, gde je prosek s navršene 26,2 godine.

Uočljivo je još nešto: sinovi duže ostaju kod kuće nego ćerke: mlade žene se sele s 23,1 godinu, a mladići s 24,6.

Roditelji se (ipak) još nisu izvukli

Taj podatak možda iznenađuje, posebno zbog visokih stanarina, a naročito u velikim nemačkim gradovima. Ipak to često ne znači da su se roditelji konačno oslobodili brige za svoje čedo. Potomak će rado da donese punu torbu veša koji bi trebalo oprati i ispeglati. A kad je već došao, neće mu biti teško ni da roditeljima isprazni frižider i sve lonce i šerpe sa šporeta. Tata isto tako neće imati izbora, pa će često morati da uskače sa finansijskom subvencijom, naročito ako je potrebno nešto popraviti ili kupiti.

Samo u sedam članica Evropske unije prosečne godine iseljenja bile su niže nego u Nemačkoj. To su, naravno, skandinavske zemlje, ali i susedi, poput Holandije (23,2 godine) i Francuske (23,5). Najranije se iseljavaju mladi u Finskoj (21,4) i Danskoj (21,7).

U Hrvatskoj mladi najkasnije odlaze od roditelja

U toj kategoriji su mladi u Hrvatskoj na dnu lestvice: oni odlaze u proseku tek s navršene 31,3 godine – a samo nešto malo bolje je u Slovačkoj (30,9) i Grčkoj (30,7).

Ipak, mnogi mladi u Nemačkoj i dalje žive s roditeljima: nemački statističari utvrdili su da je prošle godine 28,4 odsto 25-godišnjaka još uvek živelo kod roditelja – verovatno se zbog paprenih stanarina i sve praznije porodične blagajne taj procenat blago povećao u odnosu na 2021. kada je iznosio 27,4 odsto.

Isto tako, čini se da je ćerkama lakše da pronađu novo gnezdo: dok je 2024. više od trećine (33,8 odsto) 25-godišnjih muškaraca još uvek živelo kod roditelja, među ženama tog uzrasta bilo ih je tek nešto više od petine (22,4 odsto).