Uroš Trainović se seća kada je njegovo malo rudarsko selo na istoku zemlje brojalo dvesta porodica, imalo školu, doktora, prodavnicu… Danas, šezdesetak godina kasnije, Blagojev Kamen je selo duhova. „Velika je šteta da su svi otišli. Ovde nas je samo nekoliko ostalo i nema više mladih ljudi“, priča Trainović (71).

Ovo selo ni izbliza nije jedino sa ovakvom sudbinom. Širom Srbije mogu se videti gotovo prazne naseobine, sa napuštenim i propalim kućama. To je jasan simptom smanjenja broja stanovnika koje je akutni problem i za ekonomiju.

Prema procenama Svetske banke, Srbija će sa oko sedam miliona stanovnika do 2050. godine spasti na 5,8 miliona. Biće to za četvrtinu manje stanovnika nego 1990. godine, pre ratova i sankcija.

I srpske vlasti priznaju da zemlja godišnje gubi ceo jedan grad. Dnevno je 103 ljudi manje. Čak osamnaest opština ima manje od 10.000 stanovnika.

Ekonomske posledice meriće se milijardama dolara i to na kratki rok. Na duži rok, valja računati da će manji broj radno sposobnih stanovnika morati da radi više kako bi izdržavali penzioni sistem.

Treba misliti i na stare

Program Ujedinjenih nacija za razvoj i fond UN za stanovništvo već su sastavili grupu od sedam međunarodnih stručnjaka koji su prošlog meseca bili u prvoj poseti Srbiji.

Austrijski stručnjak za demografiju Volfgang Luc iz instituta IIASA rekao je da je manji problem u brojkama, a veći u sastavu onih koji napuštaju Srbiju. „Vidimo da su to češće bolje obrazovani ljudi, bolje motivisani i mobilniji i to je svakako odliv ljudskog kapitala", rekao je on za Asošiejted pres.

Srpske vlasti uvode određene mere poput finansijskih beneficija za parove sa više dece, podrške veštačkoj oplodnji ili mladim parovima koji žele da se nastane na selu.

Rut Finkelštajn koja se na Univerzitetu „Kolumbija" bavi posledicama starenja nacija kaže da je dodatni izazov obratiti pažnju i na stare. „Malo po malo, svi se fokusiraju samo na mlade", rekla je ona.

Sve posledice se već sada vide u mestima poput Blagojevog Kamena nadomak Majdanpeka. Selo je cvetalo kada je obližnji rudnik zlata radio u decenijama oko Drugog svetskog rata, ali se sreća promenila kada je rudnik zatvoren sredinom devedesetih.

„Jedan od mojih sinova je u Nemačkoj, a drugi u Austriji", kaže starac Uroš Trainović. „Često me posećuju, ali nemaju gde da se vrate."

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android