Ponovno širenje zlatnih algi (Prymnesium parvum) trebalo bi da ude zaustavljeno uz pomoć vodonik peroksida (H2O2). Poljska je tu hemikaliju već „ubrizgala“ u pritoke reke Odre. Ta kiselina se, inače, koristi za beljenje papira, tekstila ili kose, a u nešto slabijoj koncentraciji i za dezinfekciju rana.

Poljska nije jedina zemlje koja se bori protiv te pošasti. Odra izvire u Češkoj, a teče duž nemačko-poljske granice u smeru severa, gde se uliva u Baltičko more. Sudeći po navodima stručnog naučnog magazina „Nature“, cvetanje algi je fenomen koji se širom sveta uočava sve češće i sve intenzivnije.

Šta je cvetanje algi?

Alge žive u morima, jezerima i rekama. Osim velikih vrsta, koje se mogu uočiti i golim okom, odnosno vrsta koje mogu da narastu i do 60 centimetara, postoje i mikroskopski male alge, takozvane mikroalge. One su životno važne za vodeni eko-sistem. Ali, ako se prebrzo i nekontrolisano šire, određene vrste tih algi, poput onih u Odri, proizvode otrovne materije koje mogu da naškode ribama, ljudima, ali i drugim elementima eko-sistema.

Do cvetanja algi dolazi zbog kombinacije čitavog niza faktora: od viših temperature, više svetla, pa do povećane količine hranjivih materija u vodi. Neka istraživanja sugerišu da bi se fenomen cvetanja algi mogao u budućnosti pojačati, i to zbog porasta temperature kao posledice klimatskih promena.

Pomor ribe u Odri 2022. godine je označen kao „ekološka katastrofa koju su prouzrokovali ljudi“. Istraživači su naime otkrili da je glavni razlog cvetanja algi tada bila visok nivo soli u vodi – zbog slane vode iz rudnika uglja i drugih industrijskih pogona koja je tada završila u Odri.

Kakve posledice vodonik peroksid ima za okolinu?

Prema navodima poljskog Ministarstva klime i zaštite okoline, vodonik peroksid je uništio 90 odsto zlatnih algi na ušću, odnosno mestu gde se kanal Glivice spaja s rekom Klodnice, jednom od pritoka Odre.

Nije to bio prvi put da je za „ubijanje“ algi iskorišćeno sredstvo za izbeljivanje. I 2017. je u Velikoj Britaniji ta operacija okončana uspešno. Kako kaže Kristijan Volter, naučnik sa Instituta Lajbnic za istraživanje vodene ekologije i ribarenja u unutrašnjim vodama, to je ipak bilo prvi put da je jedno takvo sredstvo iskorišćeno u nekoj reci, a ne samo u stajaćoj vodi.

Ekološki efekti hemikalije nisu u potpunosti poznati, kaže Jacek Engel iz poljske ekološke organizacije „Greenmind Foundation“. Engel dodaje da njegove koleginice i kolege istražuju kako vodonik peroksid utiče na druge delove eko-sistema, recimo na plankton, kao važan izvor hrane u vodi.

Kod lokalnih efekata, do kojih dolazi ili može da dođe na nekom delu reke, mora se razmišljati i o potencijalno većim posledicama do kojih dolazi zbog širenja zlatnih algi, kaže Volter: „Naravno da to ne ubija samo zlatne alge. Ubija sve. Ali, svejedno ubijaju organizme na jednom određenom mestu, kako bi spasili kompletan eko-sistem Odre.“

Prava koncentracija hemikalije od ključnog je značaja kako bi se sprečilo da se unište i drugi organizmi, naglašava Elizabeth Varga, naučnica na Veterinarskom fakultetu Univerziteta u Beču. „Mora se pronaći koncentracija koja je dovoljno jaka da uništi mikroalge i spreči njihov rast, ali ne previsoka, da ne bi negativno uticala na sva druga živa bića.“

Vodonik peroksid se, sudeći po saznanjima iz britanskih eksperimenata, razgrađuje nakon kratkog vremena i brzo postaje bezopasan. Testovi su takođe pokazali da „ribe, puževi, crvi, rakovi i školjke ne trpe nikakvu štetu zbog tog tretmana“.

Efikasna mera?

Poljsko Ministarstvo za zaštitu klime naglašava da je upotreba vodonik peroksida – krizni potez. „To je kratkoročna mera“, uzvraća toksikolog Julios Konču iz nemačke sekcije organizacije „Greenpeace“: „To nije rešenje za problem koji mi imamo u Odri.“

Najvažnije rešenje bilo bi da vlasti znatno spuste granicu dozvoljene količine slane vode iz rudnika i industrije koju sme da se ispušta u Odru, kaže Konču. Korišćenje vodonik peroksida je primer za to kako se bori protiv simptoma, ali ne i za rešenje stvarnog problema, napominje Volter. Zamenik poljskog ministra zaduženog za zaštitu klime najavio je izgradnju postrojenja za desalinizaciju vode, s ciljem poboljšanja kvaliteta vode u reci Odri.

Iz nemačke ekološke organizacije BUND, kao i iz nekih poljskih eko-udruženja navode pak da se kod zaštite Odre ne bi trebalo koncentrisati samo na mere kontrole količine soli u vodi. Reka Odra morala bi da bude održavana u što prirodnijem obliku, umesto da se ona koristi kao vodena saobraćajnica za teretna plovila i turističke brodove, kažu aktivisti.

Volter dodaje da u Evropskoj uniji postoje brojne (i stroge) direktive o rekama: „Problem je njihovo sprovođenje, i to ne samo u Poljskoj, već i u drugim zemljama-članicama. U Evropi 60 odsto reka nije u dobrom ekološkom stanju“, kaže taj stručnjak i dodaje da ni većina nemačkih reka ne ispunjava ciljeve koje definiše EU po pitanju kvaliteta vode.

*ovaj članak je najpre objavljen na nemačkom jeziku