Što je situacija u svetu napetija, tim više nuklearno oružje ponovno dobija na značaju, navodi se u izveštaju SIPRI-ja.

Doduše, broj nuklearnih bojevih glava sveukupno je smanjen, izračunao je analitičar Den Smit, ali, kako kaže, isključivo zbog činjenice da se stare zalihe demontiraju.

On kaže da sa zabrinutošću gleda na broj nuklearnog oružja spremnog za upotrebu. Oko 2100 se nalazi u visokoj operativnoj pripravnosti. Broj oružja koje je stvarno akutno dostupno nedavno je opet malo povećan, kaže on. "Ovo je relativno nov razvoj u poslednje dve do tri godine. I to se nastavilo u 2023", rekao je Smit.

SAD, Rusija i Kina u fokusu

SAD i Rusija poseduju veliku većinu ovog oružja koje je spremno za upotrebu.

Ono što je novo jest da Kina takođe u doba mira drži nuklearne bojeve glave u visokoj operativnoj pripravnosti. Inače, Kina je zemlja koja najbrže nadograđuje svoje zalihe i to iz nekoliko razloga:

Kina hoće da postigne status velike sile - to uključuje nuklearno oružje. Zatim, Kina se priprema za razne pretnje i scenarije - hoće da je spremna za svaku situaciju i zbog toga povećava broj ovog oružja. I hoće da bude spremna za mogući iznenadni napad u kojem bi njeno oružje moglo biti uništeno. Veća količina naoružanja mogla bi da to da oteža. Kineski ekonomski procvat takođe je razlog zašto je zemlja kontinuirano povećavala svoju vojnu potrošnju već gotovo 30 godina.

Devet zemalja ima nuklearno oružje

Ukupno devet zemalja ima nuklearno oružje: SAD i Rusija, a slede Velika Britanija, Francuska,Kina, Indija, Pakistan, Severna Koreja i Izrael.

Analitičar SIPRI-ja Smit veruje da će sve zemlje nastaviti da modernizuju svoje zalihe.

"Radi se o većoj preciznosti, većem dometu ili više bojevih glava po projektilu. Nuklearno oružje bi trebalo da se može bolje sakriti kako bi ga se učinilo boljim za preživljavanje", kaže Smith.

Velika Britanija je naručila novu generaciju podmornica nakon što je prethodno naručila novu generaciju raketa. “Ovo je proces koji traje, zalihe nikada ne miruju“, kaže analitičar.

SIPRI poziva države da sarađuju

Smit smatra da nije vrlo verovatno da će nuklearno oružje biti upotrebljeno. Ipak rizik, kaže, treba shvatiti ozbiljno, jer bi posledice bile više nego katastrofalne. A svet je, kaže, trenutno u višestrukoj krizi – to zahteva saradnju među državama.

„Moramo sarađivati ​​i na drugim područjima: na klimatskim promenama ili pripremama za sljedeću pandemiju, na globalnoj trgovini ili obuzdavanju međunarodnog kriminala“, kaže Smit.

Stokholmski Institut za istraživanje mira SIPRI je nezavisna institucija koja objavljuje godišnje izveštaje o trgovini oružjem, industriji oružja i vojnoj potrošnji. SIPRI najvećim delom finansira švedska vlada.