U roku od nekoliko sati, džihadisti su preuzeli kontrolu nad velikim delovima milionskog grada Alepa u Siriji. Kako bi zaustavila ovu ofanzivu, Rusija je, po prvi put u poslednjih osam godina, ponovo izvela vazdušne napade.

Sirijska opservatorija za ljudska prava, sa sedištem u Londonu, izvestila je da su ruski vazdušni napadi pogodili zapadni deo Alepa. U još jednom napadu na centar grada, prema navodima „Opservatorije", ubijeno je najmanje 16 ljudi, dok je najmanje 20 osoba povređeno u, kako se pretpostavlja, napadu ruskih borbenih aviona.

Informacije koje isporučuje „Opservatorija“, aktivisti bliski sirijskoj opoziciji, nije moguće nezavisno proveriti.

Velike oblasti Alepa pod kontrolom džihadista

Borci predvođeni džihadistima Hajat Tahrir al-Šam (HTS), navodno su preuzeli kontrolu nad značajnim delovima Alepa, uključujući vladine zgrade i zatvore. Takođe su zauzeli nekoliko strateški važnih lokacija u susednim provincijama Idlib i Hama.

Vladine trupe povukle su se u predgrađe grada, dok su guverner i policijsko osoblje napustili centar Alepa, navodi „Opservatorija“.

Aktivisti „Opservatorije“ tvrde da su kurdske milicije iskoristile nastali vakuum vlasti i zauzele aerodrom u Alepu.

Ofanziva od srede

Od 27. novembra regije Idlib i Alepo u severozapadnoj Siriji pogođene su najtežim borbama od 2020. Pre nego što su ušli u Alepo, džihadisti su preuzeli kontrolu nad oko 50 mesta u okolini Idliba i zapadno od Alepa koja su bila pod kontrolom sirijske vlade.

Prema „Opservatoriji“ u ovim sukobima do sada je poginula 301 osoba, među kojima je i 28 civila.

Hajat Tahrir al-Šam (HTS) smatra se naslednikom Nusra fronta, sirijskog ogranka terorističke mreže Al-Kaida. Ova grupa je tokom godina više puta menjala ime i distancirala se od Al-Kaide. Međutim, već godinama drži kontrolu nad severozapadnom sirijskom provincijom Idlib.

Prema rečima Ramija Abdela Rahmana, direktora sirijske „Opservatorije za ljudska prava“, džihadisti dobijaju podršku od Turske. On tvrdi: „Turska je upoznata s operacijom, zna detalje i dala je zeleno svetlo.“

Alep pre rata: Ekonomski centar

Alep je pre građanskog rata imao oko 1,7 miliona stanovnika, što ga je činilo drugim najvećim gradom Sirije, posle Damaska. Pored toga, bio je značajna privredna metropola.

Džihadisti su još 2012. uspeli su da zauzmu delove Alepa, što je dovelo do intenzivnih borbi sa sirijskom vojskom. Vladine snage su tek krajem 2016. uspele da povrate istočne delove Alepa, ali po cenu ogromnih razaranja. Grad je bio gotovo u potpunosti uništen, a hiljade stanovnika su bile prinuđene da napuste svoje domove.

Sirijska vlada najavljuje kontraofanzivu

Vlada predsednika Asada potvrdila je gubitak kontrole nad velikim delovima Alepa. U saopštenju sirijske vojske, koje je prenela državna agencija Sana, navodi se da su "terorističke organizacije" uspele da prodru u velike delove grada.

Međutim, pobunjenici još uvek nisu uspostavili stalne položaje jer se protiv njih sprovode ciljani udari. Vladine snage trenutno čekaju pojačanja kako bi pokrenule kontraofanzivu.

Sirijska vojska izvestila je da su pobunjenici poslednjih dana napadali duž više od 100 kilometara duge linije fronta u okolini Alepa i Idliba, uz podršku "hiljada stranih terorista" i korišćenje teškog naoružanja i velikog broja dronova. U tim borbama poginule su desetine vladinih vojnika.

Zbog velikog broja napadača i otvorenih frontova, odlučeno je da se trupe povuku i pripreme za kontraofanzivu.

Primirje je trajalo od 2020.

Na severu Sirije od 2020. važi primirje kojem su posredovale Turska i Rusija. Iako je primirje povremeno kršeno, ono je doprinelo relativnom smirivanju regiona poslednjih godina.

Rusija se 2015. uključila u sirijski rat koji je počeo 2011. u okviru takozvanog „Arapskog proleća" i uz pomoć svoje superiorne vazdušne sile pomogla predsedniku Asadu da povrati kontrolu i učvrsti vlast. Zbog rata u Ukrajini, Moskva je od 2022. smanjila prisustvo svojih trupa u Siriji.

Linije fronta su se do sukoba ove sedmice retko menjale: Oko dve trećine Sirije bilo je pod kontrolom režima Bašara al-Asada, uključujući i region Alepa. Džihadisti, predvođeni HTS-om, kontrolisali su delove provincije Idlib.

Kurdske milicije upravljaju područjima na severoistoku zemlje. Turska drži delove sirijske teritorije u graničnom području i podržava pobunjenike u tom regionu.