U Turskoj se nalaze desetine hiljada sirijskih izbeglica. Mnoge od njih prešle su granicu upravo nedaleko od grada Rejhanlea, koji je u subotu bio poprište krvavog napada. U eksploziji dva automobila-bombe stradalo je 46 ljudi, dok je oko 140 povređeno. Uhapšeno je devet osoba (svi su turski državljani) koje su „delimično priznale krivicu“. Turske vlasti su saopštile da je među uhapšenima i glavni planer napada, kao i da su jasne veze napadača sa sirijskim režimom i tajnom službom. U Ankari grme zbog „neodlučnog držanja“ Zapada u sirijskom konfliktu. Zvanični Damask je, očekivano, odbacio povezanost sa terorističkom grupom i saopštio da je upravo Turska „moralno i politički odgovorna“ jer je dozvolila da pogranična zona postane stecište međunarodnog terorizma.

„Dvostruki bombaški napad u Turskoj mogao bi da bude poslednji ekser u kovčegu za Bašara al Asada“, piše Merkiše odercajtung. „Turska razmatra intervenciju u Siriji. SAD su potvrdile da su uz Ankaru. Neobuzdani požar iz Sirije već se proširio dok je Zapad čitav konflikt posmatrao skrštenih ruku. Uskoro bismo umesto građanskog rata mogli da imamo međunarodni sukob.“ Frankfurter algemajne cajtung podseća da turski premijer Redžep Erdogan ove sedmice boravi u Vašingtonu i da će tamo izvesno pozvati Baraka Obamu na odlučnu akciju. „To bi moglo da bude uvođenje zone zabrane letenja koje je moguće i bez mandata UN.“

U Noje osnabriker cajtungu imaju rezervu prema tvrdnjama da su napadači povezani sa režimom Bašara al Asada. „Čak i kada bi se povezanost dokazala, to i dalje ne znači da se sirijski diktator krije iza krvoprolića u Rejhanleu. Za turskog premijera Erdogana je najjednostavnije da okrivi svog neprijatelja Asada, protiv kojeg poslednjih nedelja vodi oštru kampanju. Zvaničnoj Ankari bi bilo nezgodno da sada optužuje borce Radničke partije Kurdistana, s obzirom da su nedavno potpisali dugo iščekivano primirje. Uostalom, šta bi Asad dobio zaoštravanjem stanja na sirijsko-turskoj granici? S obzirom na klanicu u svom dvorištu, teško da bi Asad sada otvarao novi front.“

Pod naslovom „Sirija je blizu“, u Švebiše cajtungu primećuju da se sirijski konflikt preliva i u Tursku – bez obzira ko zaista stoji iza zločina u Rejnhaleu. „Postaje jasno kako građanski rat u Siriji može da utiče na susedne zemlje i Evropu. Sirija nije Avganistan. Sirija je mnogo bliže, samo tri sata leta odavde. Izvoz nasilja iz Sirije može se okončati samo postizanjem mira u zemlji, ali trenutno deluje da od ovog rata profitiraju islamisti. Budućnost Sirije je deprimirajuća, ali ugroženi su i bezbednost regiona pa čak i srednje Evrope. Poziv na zapadnu intervenciju nije dovoljan, neophodno je rusko i arapsko učešće…“

„Pitanje je šta velike sile uopšte mogu da učine kako bi sprečile spiralu nasilja u regionu“, pitaju se u Vezer kuriru. List piše da ni Rusiji nije u interesu dalja destabilizacija Bliskog istoka, ali da „široku intervenciju ne želi niko“. Podseća se da ovo nije prvo prelivanje sirijskog rata u susedstvo – Izrael je već prošle sedmice intervenisao u blizini Damaska, dok Hezbolah iz Libana preti Jerusalimu. Kelnski štat ancajger navodi da bi turski napad samo pogoršao stvari. „Ovih dana se traži trezvenost. Toliko Turska duguje svojoj ulozi faktora stabilnosti u regionu.“

Zidvest prese podseća da su krajem devedesetih dve zemlje već bile na granici konflikta jer je Sirija bila sigurna kuća za lidera kurdskih separatista Abdulaha Očalana. „To je bio konflikt sa jasnim konturama. Danas je stanje neuporedivo komplikovanije. Niko ne zna koje su tačno zaraćene strane i gde su frontovi u Siriji. Već se tu nazire ogroman rizik koji bi nosila eventualna intervencija Turske. Ovoj jednačini sa previše nepoznatih doprinosi i aktivnost kurdskih boraca na severu Sirije – oni se očigledno bore na strani Asada. Zato je političarima u Ankari preporučljivo da sačuvaju hladnu glavu.“

Priredio: Nemanja Rujević
Odg. urednik: Ivan Đerković