Dugo su protesti u gradu Suvajdi na jugozapadu Sirije bili mirni. A sve je počelo u avgustu prošle godine. Otada je sve više ljudi počelo da izlazi na ulice i protestuje protiv brutalnog režima Bašara al Asada. On se smatra odgovornim za smrt skoro pola miliona ljudi, odnosno progon nekoliko miliona ljudi u Siriji.

Mesecima su protesti u Suvajdi bili mirni, ali onda su krajem prošlog meseca pripadnici snaga bezbednosti s jedne vladine zgrade počeli da pucaju iz vatrenog oružja na demonstrante. Pritom je poginuo 52-godišnji Džavad al Baruki, a jedan drugi demonstrant teško je ranjen.

„Mi u Suvajdi znamo da režim preferira da puca“, kaže demonstrantkinja Lubna Albasit. „Najpre su čekali da vide da li će naš pokret da splasne sam od sebe, ali kada su videli da se protesti nastavljaju, hteli su da nas zastraše.“

Ali, to neće moći, kaže Albasit: „Njihovi projektili nas neće uplašiti. Mi već odavno očekujemo da će oni kad-tad početi da pucaju na nas, iako mi samo mirno protestujemo i ništa drugo.“

Ekonomsko nezadovoljstvo

Povod za proteste u Suvajdi je nezadovoljstvo građana ekonomskom situacijom. Posebno su u početku bili ljuti zbog visokih cena benzina. Vremenom su demonstracije dobile sve izraženiji politički karakter, a na kraju su demonstranti u Suvajdi počeli da zahtevaju isto ono zbog čega su njihovi sunarodnici izašli na ulice u revolucionarnoj 2011. godini: okončanje Asadovog režima.

Ipak, ako se ostavi po strani smrt jednog demonstranta krajem februara, Asadov režim je na demonstracije u Suvajdi (za sada) reagovao drugačije nego 2011.. „Režim se nada da će se pokret kad-tad izduvati“, kaže Fadel Abdul Gani. On je šef tzv. „Sirijske mreže za ljudska prava“ (SNHR) sa sedištem u Holandiji. „Naravno, na ulicama ima demonstranata koji zahtevaju suštinske demokratske promene, ali još uvek je to lokalni pokret i zato režim ne želi eskalaciju koja mu ionako ne bi bila od koristi.“

Slično razmišlja i Mohamed Alaa Ganem, politički šef organizacije „Američka koalicija za Siriju“ sa sedištem u Vašingtonu. „Režim bi, doduše, kad-tad mogao da izgubi strpljenje i postane aktivan”, napominje on. Alaa Ganem ipak ne veruje da incident koji se dogodio krajem februara upućuje na zaključak da bi stopa nasilja režima mogla da poraste. Jer, za takav zaključak postoji čitav niz razloga, objašnjava on u razgovoru za DW.

Jedan od tih razloga jeste poruka koja se šalje s protesta u Suvajdi. „Ti protesti su veoma važni zato što oni demantuju tvrdnju režima da on pazi i štiti manjine u Siriji.“ Proteste su, naime, u velikoj meri organizovali i održali u životu – Druzi. To je verska zajednica nastala iz islama, ali je danas dosta udaljena od njega. Radi se o jednom obliku islama, ali s obeležjima nekih drugih vera. Druzi su dugo bili lojalni Asadu, ali već neko vreme su i oni vidno nezadovoljni načinom na koji on vlada zemljom.

Za vladu se protest Druza događa u veoma nezgodno vreme. Godinama je naime Damask tvrdio da se kod većine prodemokratskih demonstranata radi o islamističkim ekstremistima, koji bi se, kada i ako jednoga dana dođu na vlast, okrenuli protiv manjina u Siriji. Čini se da protesti u Suvajdi, svojevrsnom „utvrđenju“ druzijske manjine, te tvrdnje demantuju. „Vidimo da na ulice izlazi jedna od najvećih manjina u Siriji. Ta manjina smatra da je Asadova vladavina katastrofalna i želi njen kraj“, kaže Alaa Ganem. I to je po njemu razlog zbog kojeg je režim do sada odustajao od upotrebe nasilja – recepta koji je inače koristio u slični situacijama.

Izgleda da Asadov režim sada vaga kakav bi utisak na međunarodnoj sceni, ali i u tom  regionu, moglo da ostavi sistematsko nasilno postupanje prema Druzima i to pogotovo zbog činjenice da je čitav niz arapskih zemalja, a među njima i moćna Saudijska Arabija, pre nekog vremena odlučio da ponovo normalizuje odnose s Asadovim režimom – nakon što je Arapska liga tokom najkrvavijih godina građanskog rata izbacila Siriju iz svog članstva.

Održivi protest

Protestni pokret u Suvajdi za sada je relativno mali i lokalno je ograničen. Ali, svejedno je izazvao dosta pažnje u Siriji. Tokom proteklih sedam meseci nije bilo dana, a da centralni trg Karama (Trg dostojanstva) u Suvajdi nije bio zauzet, kaže aktivista za ljudska prava iz Vašingtona Alaa Ganem. Tokom protesta poslednjih meseci demonstranti su, kako prenose aktivisti, čak zatvorili predstavništva Asadove političke stranke u toj pokrajini i pretvorili ih u škole, bolnice ili društvene centre. Osim toga, osnovali su i sindikate i druge demokratske institucije. Pritom su žene preuzele vodeće uloge u protestnim akcijama, a demonstranti su čak predložili i da Suvajda postane autonomno područje kojem bi se delimično vladalo nezavisno od vlade u Damasku.

Po tom scenariju bi ta pokrajina mogla da se razvija po uzoru na neke druge južne sirijske regione, na primer Dara ili Kunejtra, rekao je krajem 2023. za onlajn-publikaciju „Sirija direkt“ Rajan Maruf, glavni urednik lokalne medijske mreže „Suvajda 24“.Tamo je situacija slična, smatra on. „Bezbednosni aparat tamo nije prisutan u ozbiljnoj meri, njihovo prisustvo je čista formalnost.“ Umesto toga, važnu političku ulogu igra lokalna zajednica, objašnjava novinar.

Ali, ima i onih koji su po tom pitanju rezervisani. „Ljudi ovde imaju osećaj da su prepušteni sami sebi, da su ih svi izdali“, kaže za DW aktivista Luah Hadifa. „Mi ćemo ostati povezani sa Sirijom, ali razmišljamo da sledimo primer federalnih država, poput Nemačke ili SAD.“

Za sada nije jasno koliko demonstranata u Suvajdi uopšte podržava takve ideje. Jedna od njih, Lubna Albasit, tu opciju u svakom slučaju odbacuje. Ona u tom scenariju vidi mogućnost za Asada da ostane na vlasti. „Mi želimo domovinu za sve Sirijce. Sirijska revolucija je bila i ostala glas za sve Sirijce“, kaže ona.