Ruski PVO sistemi tipa S-300 su mobilni i veoma efikasni. Mogu da se koriste protiv aviona, krstarećih i balističkih raketa. Upravo to oružje Sirija hoće od Rusije i to što pre. Uoči dvodnevne posete Moskvi (26. i 27.11), sirijski ministar spoljnih poslova Valid al-Mualem, u intervjuu za jedan libanski list je rekao: „Mi smo Rusiji jasno dali do znanja da želimo kvalitetno oružje.“ Šef sirijske diplomatije objasnio je da misli na raketne sisteme S-300, ali i na drugo oružje.

Rusija kao glavni snabdevač oružjem

Rusija odavno snabdeva Siriju oružjem. Švedski institut za istraživanje mira SIPRI je u izvešaju za 2013. Rusiju naveo kao glavnog snabdevača Sirije. Damask od Moskve kupuje skoro polovinu svog oružja, a u poslednjih nekoliko godina se obim stalno povećavao, navodi se u izveštaju.

Posebno unosan posao Moskva i Damask su dogovorili 2010. godine. To je ugovor o isporuci sistema S-300 koji je potpisan pre početka građanskog rata u Siriji. Prema izveštajima ruskih medija reč je ukupno četiri jedinice sa više raketnih bacača i radarskih sistema ugrađenih na kamionima. Detalji se drže u tajnosti.

Damask strahuje od američkog bombardovanja

Neki mediji tvrde da su ruski PVO sistemi, ali i ruski vojni savetnici već u Siriji. Predsednik Vladimir Putin potvrdio je samo da su „isporučene pojedinačne komponente“. U septembru 2013, lider Kremlja je u jednom intervjuu rekao da je Rusija zamrzla dalji izvoz sistema S-300 u Siriju. Sada Damask očigledno želi da ubedi Moskvu da nastavi isporuke.

Američke snage od septembra napadaju terorističku miliciju „Islamska država“ u Siriji. Vlada u Damasku strahuje da je u opasnosti i sirijska vojska. „Moramo da se pripremimo, jer ne znamo kako će se ponašati Barak Obama“, rekao je sirijski ministar spoljnih poslova Valid al-Mualem uoči puta u Moskvu.

Rusija ne pravi pauzu u vojnoj saradnji sa Sirijom, potvrdio je pre nekoliko dana portparol Ministarstva spoljnih poslova u Moskvi reagujući na izjave Al-Mualema. Rusija je sisteme S-300 ranije opisala kao „odbrambeno oružje“ koje nije bilo obuhvaćeno međunarodnim sankcijama protiv Sirije. Ipak, stručnjaci kao Dmitrij Trenin sumnjaju da će Rusija izaći u susret Siriji: „Rusija shvata posledice takvih isporuka, s obzirom na to da sistemi S-300 mogu pasti i u ruke boraca IS“, ukazao je direktor moskovskog „Karnegi centra“ u razgovoru za DW. Međutim, Rusija bi mogla da promeni stav ukoliko SAD napadne Damask i sirijsku vojsku.

Moskva više ne deli novac šakom i kapom

Druga tema tokom posete sirijskog ministra spoljnih poslova Moskvi mogao bi da bude – novac. Sirija želi da od Rusije zatraži kredit u iznosu od milijardu dolara za stabilizaciju svoje devalvirane valute, pisali su ruski mediji još krajem oktobra. Međutim, Rusija na to nije spremna, citirao je „Komersant“ izvor u Vladi.

Sirijska vlada demantovala je da je od Moskve zatražila kredit. Činjenica je međutim, da je Rusija u maju Siriji obećala finansijsku podršku od oko 240 miliona evra. Prema ruskim medijskim izveštajima, banka Rusije do sada je vladi u Damasku isplatila 46 miliona evra.

„Moskva sada više pazi na svoje finansijske resurse“, kaže Dmitrij Trenin. Ruska privreda suočena je sa sve većim problemima. Pored toga, tu su i „novi rashodi“ – anketirani ukrajinski Krim, ali i Donbas, koji je pod kontrolom pro-ruskih separatista.

Rusija i SAD razgovaraju o Siriji

Od početka borbi u Siriji između vlade i opozicije, Moskva je pre svega pružala diplomatsku podršku. Svojim vetom u Savetu bezbednosti UN, Rusija je nekoliko puta sprečila rezolucije protiv Sirije. Štaviše, Moskva je poslala ratne brodove pred sirijsku obalu. Na kraju, ruski predsednik Vladimir Putin je u jesen 2013. uspeo da spreči preteći napad SAD protiv Sirije. U to vreme, Moskva je ubedila predsednika Bašara el-Asada da uništi hemijsko oružje pod međunarodnim nadzorom. Moskva i Vašington se zbog toga uzajamno hvale. Ipak, razlike ostaju: SAD traže smenu vlasti u Siriji, a Moskva podržava Asada.

Međutim, jačanje terorističke milicije IS u Siriji i Iraku poslednjih meseci, približilo je Rusiju i SAD, kaže Trenin. Ima informacija da se u redovima „Islamske države“ bori oko 800 ljudi iz Rusije. „IS je zajednički neprijatelj Rusije i Amerike“, naglašava Trenin. Zato on vidi šansu za novu međunarodnu mirovnu konferenciju za rešavanje sukoba u Siriji. U saopštenju ruskog Ministarstva spoljnih poslova od utorka (25.11), rečeno je da je Rusija i dalje spremna da u Moskvi organizuje pregovore predstavnika sirijske vlade i opozicije.