„Saučesništvo u ubijanju“, tim rečima Verner Šulc, poslanik Zelenih u Evropskom parlamentu, optužio je ruskog predsednika Vladimira Putina za masakr žena i dece u gradu Huli, koji se dogodio krajem aprila. "Rusija čini sve moguće da podrži diktaturu, Rusija čak čini sve što je moguće da podrže diktaturu u svetu", osudio je Šulc stav Rusije prema Siriji.

Ipak, upiranje prstom i moralna osuda nije odgovarajući način kada se radi o saradnji Rusije u kriznom menadžmentu u Siriji, smatra Folker Pertes, direktor Instituta za nauku i politiku: „Nikada nije bilo politički korisno moralno marginalizovati nekoga  ko učestvuje u iznalaženju rešenja.“

Naravno da sve sile koje su zainteresovane za političko rešenje sukoba u Siriji moraju da ukažu na odgovornost Rusije. Ipak, isto toliko je važno  ubediti donosioce odluka u Moskvi da je iskorišćavanje uticaja koji imaju na Asadov režim, njihova velika šansa.

Rusija ima „loše“ iskustvo sa rezolucijom u Libiji

Jedan od osnovnih razloga za činjenicu da se Rusija protivila usvajanju rezolucije u Savetu bezbednosti UN kojom bi se osudio režim u Damsku  jeste decenijama dugo partnerstvo sa poslednjim saveznikom na Bliskom istoku. Ipak važnije od toga je to što Rusi smatraju da su nakon njihovog pristanka na rezoluciju o Libiji, skrajnuti od strane Zapada, kaže direktor  biroa Fondacije Hajnrih Bel u Bejrutu, Bente Šeler.

Nakon što je Rusija otvorila put za uspostavljanje zone zabranjenog leta zbog zaštite civila u Libiji, NATO i njegovi arapski partneri daleko su premašili mandat UN. Poznavaoci stanja u Siriji smatraju da će biti veoma teško ponovo uspostaviti poverenje Moskve u zapad. Oni veruju da bi rusku blokadu u vezi Sirije bilo moguće okončati naknadnim dogovorom sa Zapadom.

Folker Peters citira jednog ruskog prijatelja koji kaže da:  „Sirijci plaćaju cenu za zapadni stav u Libiji.“

Peters smatra da tu postoje još dva bitna razloga za stav Rusije prema Siriji:
„Čečenija. Islamske radikale vide u svim orijentalnim društvima gde postoje, doduše autoritarni, ali još uvek sekularni režimi“.Treći razlog treba tražiti u ruskim interesima u regionu.

Rusiju treba uveriti da ima vodeću ulogu

U iznalaženju rešenja za sukobe u Siriji u saradnji sa Rusijom neophodno je da zapad uveri Moskvu da njena uloga nije samo konstruktivna nego vodeća, smatra Peters. To znači da je umesto agresivnog traženja ruske podrške, Zapad mora Rusiji ponuditi podršku za mirni transfer vlasti u Siriji.

Čarobna reč za ostvarivanje tog cilja glasi „jemensko rešenje“: odlazak Asada i njegovoh bliskih saradnika u izgnanstvo i privremeni prenos vlasti na Asadovog zamenika. Nakon toga uz posredovanje UN i Arapske liga i dogovora sa političkim grupacijama u Siriji biće  moguće pronaći put za reorganizaciju zemlje. Kritičari opominju da bi u tom slučaju Asad prošao nekažnjeno, ali je činjenica jeste da bi građanski rat mogao bio okončan. Bar se tako nadaju pristalice jemenske opcije.

Autor: Tomas Kolman, Željka Bašić Savić
Odgovorni urednik: Dijana Roščić