Ovog četvrtka (23.4.) počelo je suđenje optuženima za ratne zločine. Narednih meseci u sudnici u Koblencu govoriće se represivnom državnom aparatu čiji je najvažniji cilj održavanje Asadovog klana na vlasti u Siriji – po svaku cenu.

Pred sudom su dva čoveka. Prvooptuženi je visoko rangirani pripadnik represivnog aparata bio je Anvar R. (57). On je imao čin pukovnika i rukovodio je odeljenjem 251 sirijske tajne službe. Bio je odgovoran za bezbednost glavnog grada Damaska. Drugi na optuženičkoj klupi je Ejad A. I on je radio u odeljenju 251, ali je imao nižu funkciju.

U okviru tog odeljenja postojao je i zatvor u kojem je, prema optužnici, mučeno najmanje 4.000 zatvorenika – pod rukovodstvom Anvara R. od aprila 2011. do septembra 2012. godine. U optužnici se nabrajaju silovanja, teški seksualni napadi, premlaćivanja, udaranja nogama i korišćenje elektro-šokova. Najmanje 58 zatvorenika je od posledica takvih zlostavljanja umrlo.

Ejad A. optužen je za pomoć u mučenju u najmanje 30 slučajeva.

Prvi sudski proces protiv Asadovog režima

Ovo je prvi put da se pripadnici sirijskog režima nalaze pred licem pravde zbog optužbi za zločine protiv čovečnosti. A to što nemački tužioci pred nemačkim sudom mogu da sude Sirijcima za koje se tvrdi da su ubijali i mučili druge Sirijce, omogućeno je Međunarodnim krivičnim zakonom. On je u Nemačkoj stupio na snagu u junu 2002. U nemačkom krivičnom zakoniku primenjuje se takozvani „princip svetskog prava“. To znači da nemačko pravosuđe može da se bavi zločinima prema međunarodnom pravu, čak i ako oni nisu počinjeni u Nemačkoj, a ni počinioci ni žrtve nisu Nemci.

Iako je mesto zločina daleko, dokaza ima. A ima i svedoka. Mnogi su kao izbeglice stigli u Evropu i Nemačku. Evropski centar za ustavna i ljudska prava (ECCHR) u ovom procesu će pružati podršku za 16 svedoka, žena i muškaraca. Anvar R. će se u sudnici suočiti sa njih devet.

Pravnik Volfgang Kalek, osnivač berlinske Organizacije za ljudska prava, naglašava da je žrtvama mučenja veoma važno sudsko procesuiranje sistema koji omogućava ugnjetavanje. U razgovoru za DW, Kalek citira izjavu jedne žrtve: „Ovde sam došao 2015. godine kao izbeglica, kao ljudsko biće bez prava, bez ikakve egzistencijalne sigurnosti. Ovakva vrsta procesa mi vraća status aktivnog subjekta.“

„Država nepravde“

Sirija je, optužuje Kalek „država nepravde koja deluje po određenim pravilima“. I objašnjava: „Ako je neko imao određenu funkciju, što je slučaj sa glavnim optuženim koji je rukovodio takozvanom ’istražnom jedinicom’ u kojoj je bilo masovnog mučenja, njemu se naravno može pripisati određeni stepen odgovornosti“. Za Kaleka je suđenje Anvaru R. „ulazak u sistematsku istragu zločina Asadove vlade, posebno sistematskog mučenja“.

Nemačko pravosuđe istražuje zločine Asadovog režima još od 2011. Tada je, naime, nemačko Državno tužilaštvo u Karlsrueu pokrenulo takozvani strukturalni postupak. Kad god ima dovoljno dokaza za pojedince, protiv njih se pokreće posebna istraga. Za sada su pokrenute istrage protiv 20 visokih dužnosnika sirijskog državnog aparata.

Najistaknutiji slučaj je onaj protiv bivšeg šefa sirijske avijacije Džamila Hasana, za kojim je raspisana međunarodna poternica još 2018. godine. Nalog za hapšenje bazira se na krivičnoj prijavi ECCHR, a „potvrdile su ga obe zajednice u Siriji“, kaže Volfgang Kalek i dodaje da je reč o onima koji su zbog sistema patili, ali i o onima koji su upravljali državom nepravde.

Jedinica za ratne zločine

Dokaze prikuplja „Jedinica za ratne zločine“ nemačkog saveznog Ureda za kriminalističku policiju. Ta jedinica se zvanično zove „Centralni ured za borbu protiv ratnih zločina prema međunarodnom krivičnom pravu“ (ZBKV). „Nemačka ne sme biti sigurno utočište za ratne zločince“ – to je osnovno načelo tog odeljenja koje se nalazi u dobro obezbeđenoj betonskoj zgradi u mirnom mestašcu Mekenhajm u blizini Bona.

Istražioci su, pored ostalog, ključnu pomoć dobili od jedne fondacije sa sedištem u Holandiji – „Commission for International Justice and Accountability“ (CIJA). Ona je, nakon početka rata, uspela da iz Sirije prokrijumčari stotine hiljada tajnih dokumenata vlade. Od tada nekoliko desetina analitičara pretražuje dokumenta, pronalazi dokaze za krivično relevantne procese i otvara dosijea. Finansira ih i nemačka vlada. Nemački list „Cajt“ izveštava da su u CIJA već imali čitav dosije kada su im istražitelji zatražili materijal o Anvaru R.

Od mučitelja do savetnika pokreta otpora

Prvooptuženi čovek, proćelavi 57-godišnjak, zanimljiva je figura. Pre nego što je postao gospodar života i smrti u zatvoru odeljenja 251 u Damasku, imao je savršenu karijeru u sirijskom vojnom aparatu. Ali krajem 2012. Anvar R. se okrenuo protiv režima. Sa porodicom zatim odlazi u inostranstvo. Savetuje sirijski pokret otpor i ima istaknutu ulogu unutar opozicije.

U leto 2014. bivši obaveštajni pukovnik došao je u Nemačku sa porodicom. Zatražio je azil, dobio dozvolu boravka i pronašao stan na severoistoku Berlina. S obzirom na to da se osećao progonjenim od strane sirijske tajne službe, obratio se nemačkoj policiji. Ona ga je detaljno ispitivala i Anvar R. je voljno davao informacije, između ostalog i o vremenu koje je on proveo u Siriji.

Anvar R. očigledno nije očekivao da će biti krivično gonjen, saznaje DW od istražitelja. Ispričao je svoju priču bez ikakve svesti o sopstvenoj krivici – a onda je, nakon višemesečne istrage glavnog tužitelja, uhapšen 12. februara 2019. godine.

Sveobuhvatna slika režima ugnjetavanja

Promena političkog stava tog čovjeka iz tajne službe ne bi trebalo da igra ulogu u sudskom procesu, objašnjava advokat Kalek. On pritom koristi tehnički izraz: „To je takozvano ’ponašanje nakon počinjene radnje’. S druge strane, Anvar R. je odgovoran za mučenje 4.000 osoba i 58 ubistava. Naravno, to se ne može nadoknaditi političkom promenom mišljenja.“

Očekivanja od procesa u Koblencu su velika. Dela dvojice optuženih trebalo bi ispitati u kontekstu sirijskog aparata moći. U najboljem slučaju, moglo bi se doći do sveobuhvatne slike režima ugnjetavanja. To bi pomoglo i drugim instancama u drugim procesima, na različitim lokacijama. Portparol nemačkog Saveznog tužilaštva potvrđuje: „Dokazi koje prikupljamo čuvaće se decenijama.“

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android