Rat, smrt, izbeglice... To su pojmovi koji mnoge danas asociraju na Siriju i razaranja u toj zemlji. „Želimo da to promenimo, i to muzikom“, odlučno kaže Raed Jazbeh. Mladi kontrabasista pre nekoliko meseci osnovao je „Sirijski emigrantski filharmonijski orkestar“.

Svoj prvi koncert već su održali u Bremenu u utorak (22.9). Većina od tridesetak muzičara u orkestru su sirijske izbeglice. Pre samog koncerta, prvi put su održali zajedničku probu orkestra, s obzirom na to da dolaze iz nekoliko evropskih zemalja u kojima su našli utočište.

Koncert u Bremenu otvoren je uvertirom za operu „Povratak stranca“ Feliksa Mendelsona. Svojim tugaljivim tonovima, to delo odslikava žal za domovinom. Repertoar je ispunjen atmosferom bekstva i izbeglištva, ali i istražuje teme ljubavi i nade kroz izbor klasičnih evropskih simfonija, do manje poznatih muzičkih dela sirijskog kompozitora Majasa Al Jamanija.

Raedov je o osnivanju takvog orkestra počeo da razmišlja pre dve godine, kada je pobegao iz Sirije i skrasio se u Nemačkoj. Na samom početku razgovora on ispravlja svakog ko njegov orkestar nazove „izbegličkim“. „Mi smo orkestar prognanika“, kaže on, nežno prelazeći rukom preko svog kontrabasa.

Okupljeni muzičari su uoči koncerta uvežbavali nastup do duboko u noć. Nisu imali mnogo vremena do premere. „Čak i profesionalci moraju da vežbaju zajedno u orkestru više od tri dana“, kaže Naser, svirač roga koji trenutno živi u Berlinu, odakle je došao da zasvira u prvom orkestru koji čine sirijski muzičari u Evropi.

Razdvojeni u Damasku, ponovo okupljeni u Bremenu

Neki od ovih Sirijaca već su zajedno nastupali u svojoj domovini, na Muzičkoj akademiji u Damasku. Rat, koji u Siriji besni već četiri godine, naterao je mlade muzičare u bekstvo, u izbeglištvo u Evropu.

Raed je preko Fejsbuka stupio u kontakt sa svojim bivšim kolegama. Nešto više vremena trebalo mu je da pronađe violinistkinju Mihelu Kasasa, koja sada živi u Francuskoj, gde je nastavila muzičke studije.

„Jedva mogu da poverujem da smo ponovo zajedno nakon toliko godina“, kaže Mihela. Sviranje sa bivšim školskim kolegama pravo je čudo za tu 28-godišnjakinju. „Osećam se kao da smo ponovo u Damasku i da tamo vežbamo da sviramo. Sve je nabijeno emocijama“.

Mihela je imala sreće da je sa sobom ponela svoju violinu, ali trubač Dolama Šabah morao je da pobegne bez svog instrumenta. „Nisam imao dovoljno mesta u rancu za trubu“, objašnjava. Omanji ranaca bio je jedini prtljag koji je uspeo da ponese sa sobom preko Turske i Sredozemnog mora, kroz Srbiju i Mađarsku, do Nemačke. Jedan Nemac ponudio mu je polovnu trubu. „To mi je dalo novu nadu. Skupio sam snagu i u ovom orkestru povratio svoje ambicije“, kaže Dolama.

Spoj haosa i harmonije

Kada je pre nekoliko meseci čuo za „Sirijski emigrantski filharmonijski orkestar“, dirigent Martin Lenc nije oklevao da im se pridruži. On uživa da radi u projektima sa međunarodnim grupama, a nedavno je predložio jedan takav u Ramali, u saradnji s izraelsko-argentinskim dirigentom Danijelom Barenbojmom.

Lenc je veoma nežan i pun razumevanja za mlade Sirijce, ali je na probama ipak strog. Često ih prekida, ispravlja i daje savete: „To mora da zvuči mekše, tananije“, kaže Lenc, inače i sam violinista. Potom odobrava ili upućuje muzičare pokretima glave. Odjekuju bubnjevi, gudala prelaze preko violinskih struna. Muzika postaje izbalansirana, ritam ujednačen. Ipak, nije lako kombinovati arapsku i zapadnjačku muziku u jednoj koncertnoj noći.

Zvuci nastavljaju da se izvijaju. Lenc ponovno prekida probu. Muzičari su nervozni i nesigurni – uskoro nastupaju.

Gledaju u dirigenta očekujući savet, a on pokušava da ih ohrabri: „Ne morate da zvučite kao Berlinska filharmonija! Svirajte osećanjima“. Potom podiže ruku i daje znak – proba se nastavlja. Nema više vremena za gubljenje.

Koncert koji je održan u dvorani Radija Bremen bio je u potpunosti rasprodat. To je više nego dobra preporuka za njihov naredni koncert – 3. oktobra u Hicakeru.