Siromaštvo je relativno, zavisno od toga gde živite. Siromaštvo u Cirihu se razlikuje od siromaštva u Bukureštu ili Sao Paolu. Ipak, međunarodne organizacije kao što su OECD ili EU razvile su zajednički standard siromaštva: svako ko ima manje od 60 procenata prosečnog neto prihoda, smatra se siromašnim. To uključuje recimo i dečiji dodatak, odnosno stambeni dodatak.

U Nemačkoj to znači: četvoročlana porodica se smatra siromašnom, ako – u zavisnosti od uzrasta dece – ima između 1.978 i 2.355 evra neto. Najsiromašnija su deca koja odrastaju samo s jednim roditeljem, a to su daleko najčešće samohrane majke, deca koja imaju bar jednog brata ili sestru, i deca čiji roditelji imaju nisku stručnu spremu.

- pročitajte još: Bogati i privilegovani protiv svih ostalih

Većina istraživača koristi širi koncept siromaštva, a ne samo materijalno, posebno kada su u pitanju deca. Veoma malo dece, barem u industrijalizovanim zemljama, pati od materijalnog siromaštva koje im ugrožava egzistenciju. Obično ne moraju da gladuju ili da se smrzavaju.

Posledice često nevidljive na prvi pogled

Na primer, siromaštvo može da znači nedostatak učešća u društvenom i kulturnom životu. Deca koja rastu u siromašnim porodicama možda neće moći da sebi da priušte posetu bioskopu, da nauče da sviraju instrument, ne mogu da imaju privatne časove ili pozivaju drugove na rođendan. U mnogim slučajevima, takva deca su manje samouverena, ne mogu tako lako da nađu prijatelje, a i kasnije, na poslu, ne iskorišćavaju svoj potencijal. Zato zarađuju relativno malo i svojoj deci ostavljaju u nasleđe siromaštvo.

Sudeći po rezultatima najnovije studije fondacije Bertelsman o dečijem siromaštvu u Nemačkoj iz oktobra 2017, u toj bogatoj zemlji svako peto dete živi u siromaštvu – i često ostaje zarobljeno u njemu. Član upravnog odbora te fondacije Jerg Dreger objašnjava: „Ko je jednom siromašan, dugo to i ostaje. Premalo porodica može da se oslobodi siromaštva“.

Evropa: Danska na vrhu, Rumunija na dnu

Pritom je situacija za decu u Nemačkoj još i dobra – ako se uporedi s drugim evropskim zemljama, a da ne govorimo o zemljama u razvoju. U 2016. godini, više od četvrtine dece Evropskoj uniji bilo je „izloženo riziku od siromaštva ili društvene izolacije“, navodi se u Evropskom statističkom zavodu Eurostat. Nemačka se nalazi na sedmom mestu liste, na kojoj su i dve zemlje EFTA, Norveška i Švajcarska i kao kandidat za članstvo u EU – Srbija. Na dnu liste nalazi se Rumunija (49,2 odsto), a na pretposlednjem mestu je Bugarska (45,6 odsto). Na trećem mestu odozdo je Srbija u kojoj je 2016. nešto više od 40 odsto dece bilo ugroženo siromaštvom.

- pročitajte još: Siromašni u penziji

Na samom vrhu liste su, kao i obično, redom: Danska, Finska, Slovenija i Češka. Međutim, ako se uzme u obzir da je čak i u zemlji na samom vrhu liste – Danskoj, skoro 14 procenata dece ugroženo siromaštvom, postaje jasno s kakvim se problemom suočavaju čak i bogate zemlje.

Obrazovanje je važnije od novca

Nemački dečiji fond ove godine ne nudi nikakve nove podatke o siromaštvu već je u svom najnovijem izveštaju tražio od dece i odraslih mišljenje o uzrocima i rešenjima za problem siromaštva. Najvažniji rezultat glasi: deca i odrasli se osećaju napuštenim od strane države. Tri četvrtine smatraju da država i društvo čine „malo“ ili „vrlo malo“ u borbi protiv siromaštva. U poređenju s izveštajem iz prošle godine, broj onih koji se tako osećaju porastao je za devet procenata

Pored uočenog nedostatka interesa za politiku, ispitanici navode činjenicu da su „mnogi prihodi u Nemačkoj jednostavno suviše niski“ i da su „samohrani roditelji nedovoljno podržani, na primer, finansijski ili putem brige o deci“.Tako to vide i odrasli i deca.

- pročitajte još: Siromaštvo iz kojeg nema izlaza

Kada je reč o merama protiv siromaštva, ne zahteva se na prvom mestu više novca u vidu povećanja dečijeg dodatka za primaoce socijalne pomoć ili standardnog dečijeg dodatka, nego se traži više kvalitetnijih dnevnih boravaka u školama i više besplatnog obrazovanja.

Deca protiv, a odrasli za – povećanja poreza

Kao zaključak i zahtev upućen politici, Dečji fond navodi: roditelji moraju biti „u stanju da ekonomsku egzistenciju svojoj porodici obezbede svojim radom“. Ako to nije moguće, „država mora materijalno obezbediti decu i osigurati njihovo učešće u društvu“. U suštini, Dečji fond se zalaže za uvođenje osnovnog prihoda za decu, kojim bi se obezbedio opstanak dece, bez obzira na finansijsku situaciju porodice. Međutim, to je u ovom trenutku politički teško implementirati.

Ono što je primetno u studiji, između ostalog je i to da su 600 anektirane dece i mladih između deset i 17 godina odgovorili veoma slično u gotovo svim aspektima, kao i hiljadu odraslih. Jedini veliki izuzetak: na pitanje da li bi za borbu protiv siromaštva dece trebalo povećati porez, 64 odsto odraslih je bilo za, i samo 27 odsto dece. Autori studije pretpostavljaju da deca i mladi verovatno ne znaju kako funkcioniše poreski sistem.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android