1. Idi na sadržaj
  2. Pređi na glavni meni
  3. Idi na ostale ponude DW

Sramota za EU

7. oktobar 2017.

Organizacija „Lekari bez granica“ je saopštila da je nasilje nad decom i mladima na granicama Evropske unije prema Srbiji postalo uobičajena praksa. Skoro polovina slučajeva odnosi se na bugarske službenike.

Flüchtlinge am kroatisch-slowenischen Grenzübergang Harmica Rigonce
Foto: picture-alliance/PIXSELL

Na granicama Evropske unije prema Srbiji sistematski se vrši nasilje nad decom i mladima od strane graničnih i policijskih službenika država članica EU, navodi se pored ostalog u izveštaju pod nazivom „Igre nasilja" koji je objavila organizacija „Lekari bez granica". Izveštaj dokumentuje medicinske i psihološke podatke kao i izjave žrtava nasilja u prvoj polovini 2017. godine. 92 posto dece i mladih koji su u ovom periodu zbrinuti u mobilnim bolničkim centrima ove organizacije bili su žrtve nasilja, a kao krivce navode policijske ili granične službenike zemalja članica EU - Bugarske, Mađarske i Hrvatske.

„Sramota je da zemlje-članice EU namerno koriste nasilje da bi zaustavili decu i mlade da zatraže azil u EU. Za njih, koji pokušavaju da napuste Srbiju, nasilje je svakodnevnica", kaže Stefan Mosen, šef ureda organizacije „Lekari bez granica" u Srbiji.

Balkanska ruta nije zatvorena

Skoro polovina slučajeva odnosi se na bugarske službenike. Mobilni medicinski tim u Beogradu dokumentovao je 62 slučaja namernog nasilja na granicama Srbije sa Mađarskom, kao i 24 slučaja na granici sa Hrvatskom. Radi se o udarcima, ujedima pasa i upotrebi biber spreja. Andrea Kontenta, službenik za humanitarne poslove organizacije „Lekari bez granica" u Srbiji, za DW je izjavio da se ovakvi slučajevi ne dešavaju samo u poslednjim mesecima, nego već duže od godinu dana.

„Mi smo više puta upozoravali na slučajeve nasilja nad izbeglicama. Balkanska ruta je oficijelno zatvorena još u martu 2016. godine i u javnosti se često ta činjenica ponavlja. Međutim, to nije tačno i to mora biti jasno. U poslednjim mjesecima povećan je broj osoba koje prolaze kroz Srbiju", kaže Kontenta i dodaje da su ove osobe očajne i ne znaju kako će izgledati njihova budućnost – da li će stići u EU i dobiti azil ili će ipak morati nazad.

„Samo zbog toga što očajno žele da nastave sa svojim putovanjem prema EU, izbeglice doživljavaju nasilje koje vodi do ozbiljnih fizičkih i psihičkih posledica i teraju mlade nazad u ruke krijumčara", izjavio je Mosan.

Čuvaju se imaginarne linije

Policijske i granične snage koriste različite mere da zaustave ulazak ljudi na područje Evropske unije, a jedan od njih je i nasilje. „Mi međutim nemamo načina da verifikujemo te informacije i to nije naš zadatak. Razgovarali smo sa mađarskim vlastima i one su rekli da je tokom 2016. i 2017. bilo 44 slučaja pod istragom. Od toga su osuđena dva policajca. Jedan za prekomernu upotrebu sile, a drugi zbog korišćenja biber spreja iz neposredne blizine", objašnjava Kontenta.

„U poslednjih nekoliko godina povećan je i broj predstavnika bezbednosnih snaga na granicama. Oni bi trebalo da obezbede bolju zaštitu i sprovođenje nacionalnih i međunarodnih zakona, ali to se ne događa", objašnjava Kontenta i dodaje da oni samo štite „imaginarne linije", odnosno granice.

Ova organizacija u Srbiji ima nekoliko mobilnih medicinskih cenatara koji se kreću duž državne granice i pružaju usluge primarne zdravstvene zaštite, psihološke konsultacije, a najugroženijima i usluge lečenja. Nekoliko hiljada izbeglica je i dalje u Srbiji, a u Grčkoj oko 60.000.
 

Preskoči sledeću sekciju Više o ovoj temi