Svakodnevno Putin za izvezenu naftu i gas dobije oko milijardu evra, tako se procenjuje. A što više cene rastu, to brže se puni njegova ratna kasa. Ali, Nemačka i druge zemlje i dalje odbacuju bojkot, kažu da bi to bilo preskupo za sopstvene privrede. Na želju Ukrajine za članstvom u EU, u Briselu nisu pronašli nikakav odgovor osim diplomatskih floskula.
Postojao je rascep između novih i starih članica, i na samitu u Versaju vođena je duga rasprava o tome kakav bi signal EU mogla da pošalje Ukrajini u pogledu njene želje za članstvom. Svi znaju da se radi o simboličnom gestu. O tome da se napaćenim ljudima daju nada i osećaj da ih Evropa prihvata. Jer, upravo je politička orijentacija zemlje prema Zapadu ono zbog čega ljudi u Ukrajini plaćaju strahovitu cenu.
Ali, istočni Evropljani, koji su hteli da više izađu u susret susednoj Ukrajini, nisu uspeli zbog otpora Holandije i drugih članica, koje se pozivaju na pravila EU: na to da se ne mogu praviti izuzeci i da pristupanje EU traje godinama.
To je bedna argumentacija prema zemlji koju Rusija upravo bombama pretvara u prah i pepeo. Ali, oni oprezni i sumnjičavi u Evropskoj uniji su pobedili. Ukrajinski predsednik Zelenski rekao je na kraju da je razočaran rezultatom. I za to ima dobre razloge.
Šefovi država i vlada EU još uvek se hvale oštrim sankcijama koje uveli Rusiji nakon početka rata. Novo zavrtanje stege zahvatiće još nekoliko banaka, još će nekoliko oligarha biti stavljeno na crnu listu. To srednjoročno i dugoročno šteti ruskoj ekonomiji, ali na Vladimira Putina ne ostavlja ni najmanji dojam. U svakom slučaju nije dovoljno da ga podstakne na prekid vatre ili dolazak za pregovarački sto.
On svakodnevno čini nove ratne zločine, bombarduje civilno stanovništvo, ispaljuje rakete na kolone za evakuaciju, porodilišta i vrtiće. To je strategija spaljene zemlje. A Evropljani njegovu ratnu blagajnu svakodnevno pune s milijardu evra, jer i dalje kupuju rusku naftu i gas.
Kad ako ne sad bi bio trenutak da se Putinu zavrne slavina? Ali i ovde sopstvena korist ima prednost nad moralom. To bi osetno štetilo nemačkoj ekonomiji, kaže savezni kancelar Olaf Šolc. Mađarska, Bugarska i druge zemlje takođe to odbijaju jer su previše zavisne od isporuka iz Rusije. Čak i ako je većina nemačkih građana u međuvremenu za takav bojkot – kod onih koji vladaju jači su oprez i strah.
Verovatno će obustava na kraju ipak doći, ako Ukrajina bude potpuno pretvorena u prah i pepeo, ako broj mrtvih bude nepodnošljiv, a broj izbeglica gotovo nesavladiv.
Ali, tada će biti prekasno. Sad bi te sankcije možda mogle da deluju. Umesto toga Evropljani Putinu pomažu da pobedi u svom ratu. Tu ništa ne menjaju hrabre poruke ukrajinskog predsednika.
Mora se zapitati koliko je pametno bilo od početka isključivati zonu zabrane letenja iznad Ukrajine. Tu su se članice EU, koje su većinom i članice NATO, brzo povukle zbog Putinovih uopštenih pretnji atomskim raketama. Lukaviji stratezi bi to pitanje ostavili bez odgovora, jer ovako poruka glasi: šta god se dogodi i koliko god stravično postalo stanje u Ukrajini, mi ćemo ostati posmatrači!
Na početku su se čule velike reči, da je ovaj rat napad na celu Evropu i njenu bezbednost. EU iz toga zaključuje da se mora brinuti o sebi samoj, u svojoj ekonomskoj autonomiji, o svojoj odbrani i svom položaju u svetu. To nije pogrešno – naprotiv, jer geopolitički je godinama gotovo sve propušteno.
Ali, imajući u vidu tragediju u Ukrajini to je premalo. Na kraju su pobedili oni koji oklevaju i sitne duše. Oni Ukrajinu prepuštaju Putinovim bacačima raketa i suludim idejama o novom ruskom carstvu. EU šalje humanitarnu pomoć, oružje i zbrinjava izbeglice – ali izgleda da nije spremna na veći rizik i jači angažman. Iduće sedmice i meseci će pokazati da li je to bila pogrešna kalkulacija.
Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.