1. Idi na sadržaj
  2. Pređi na glavni meni
  3. Idi na ostale ponude DW

Situacija u Ukrajini: Šolc i Bajden pozivaju na budnost

17. februar 2022.

Zapad je jasan: nema znakova povlačenja ruskih trupa iz graničnih oblasti sa Ukrajinom. Nemački kancelar Šolc i predsednik SAD Bajden situaciju i dalje opisuju kao „izuzetno ozbiljnu“.

Foto: Maxar Technologies/AP/picture alliance

Značajnije povlačenje trupa Rusije nije moglo da se primeti, složili su se nemački kancelar Olaf Šolc i predsednik SAD Džozef Bajden tokom telefonskog razgovora u sredu uveče. S obzirom na masovno povećanje ruskih trupa u pograničnoj oblasti sa Ukrajinom, situaciju „treba oceniti kao izuzetno ozbiljnu“, saopštio je sinoć portparol nemačke vlade. Rizik od dalje vojne agresije Rusije protiv Ukrajine i dalje postoji, navodi se u saopštenju. Potrebna je „najveća budnost“.

-pročitajte još: Rat je otkazan, za sada

Šolc i Bajden istovremeno su pozdravili izjave ruskog predsednika Vladimira Putina da treba nastaviti diplomatske napore. Reč je o implementaciji Minskog sporazuma, kao i o napretku u takozvanom „Normandijskom formatu“. „Ključ za to je u Moskvi“, preneo je portparol nemačke vlade.

Bela kuća je saopštila da su Bajden i Šolc istakli značaj stalne transatlantske saradnje. To se odnosi na diplomatske napore za rešavanje krize, mere odvraćanja i jačanje istočnih zemalja NATO, ako Rusija ponovo napadne Ukrajinu.

Olaf Šolc i Džozef Bajden 7. februara u VašingtonuFoto: Anna Moneymaker/Getty Images

Vlada SAD: Rusija nastavlja da jača trupe

Moskva je u utorak saopštila da povlači deo svojih trupa s ukrajinske granice. Međutim, u sredu kasno uveče vlada SAD optužila je Rusiju da povećava trupe na granici sa Ukrajinom.

Prema rečima visokog zvaničnika Bele kuće, Kremlj je povećao svoje prisustvo trupa za „do 7.000“ vojnika. Zvaničnik je izjavu Moskve o povlačenju nekih svojih trupa nazvao „lažnom“. On je takođe rekao da Rusija može „u svakom trenutku“ da pokrene operaciju koja bi poslužila kao izgovor za invaziju na Ukrajinu. „Rusija tvrdi da želi da pronađe diplomatsko rešenje, ali njeni postupci sugerišu suprotno“, rekao je taj neimenovani zvaničnik Bele kuće.

-pročitajte još: Ukrajina u čekaonici za članstvo u NATO

I ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski, britanski premijer Boris Džonson i generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg, izjavljuju da nema znakova povlačenja. Zelenski je govorio o „malim rotacijama“. Stoltenberg je naglasio: „Do sada nismo videli nikakvu deeskalaciju na terenu. Naprotiv, izgleda da Rusija nastavlja vojno jačanje.“

U slučaju invazije, oni su prvi na udaru

02:58

This browser does not support the video element.

Rusija: povlačenje posle manevra

Suprotno sumnjama koje iznose SAD i NATO, Rusija je u četvrtak potvrdila delimično povlačenje svojih trupa u blizini Ukrajine. Tenkovi iz zapadnog vojnog okruga pripremljeni su za transport posle završetka manevara, saopštilo je u četvrtak Ministarstvo odbrane u Moskvi i objavilo fotografiju na kojoj se vide borbena vozila.

Rusija je takođe najavila da se vojni manevri u susednoj Belorusiji završavaju kako je i planirano, 20 februara.

-pročitajte još: Ruski manevri u Belorusiji: Vojne vežbe šalju političke signale

Istovremeno, Ministarstvo odbrane u Moskvi saopštava da je oko 20 ruskih ratnih brodova započelo vežbe u Kaspijskom moru, i da se radi o sveobuhvatnim manevrima u kojima je uključen veći deo ruske vojske i mornarice.

Rusija će inače danas da odgovori na pisma Zapada o zahtevima za bezbednosne garancije. „Naš odgovor je formulisan. (...) I bukvalno i upravo sada, Ministarstvo spoljnih poslova će početi da dostavlja odgovor našim sagovornicima“, rekao je portparol Kremlja Dmitrij Peskov u podne u Moskvi, a prenosi agencija Interfaks.

Ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov takođe je potvrdio da je analiza američkih pisama završena i rekao da bi stav Rusije trebalo da bude javno objavljen. „Mislimo da je apsolutno neophodno da zainteresovani članovi naših civilnih društava (...) imaju predstavu o stavovima svake strane“, rekao je Lavrov.

NATO planira nove borbene jedinice u istočnoj Evropi

U sred tenzija sa Rusijom, NATO je najavio da razmatra raspoređivanje novih borbenih jedinica u istočnoj Evropi. Konkretno, multinacionalne borbene trupe treba da budu stacionirane u zemljama Alijanse jugozapadno od Ukrajine, npr. u Rumuniji. Do sada su takozvane borbene grupe postojale samo u Estoniji, Litvaniji, Letoniji i Poljskoj. Prema rečima Stoltenberga, planovi bi mogli da budu sprovedeni već ovog proleća.

Generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg (desno) u razgovoru sa rumunskim ministrom odbrane Vasileo Dinčuom u BriseluFoto: Olivier Matthys/AP/picture alliance

Inače, prvi američki vojnici stigli su u Slovačku, koja se graniči sa Ukrajinom, kako bi učestvovali u velikim manevrima NATO od 1. do 14. marta. Kako je na zahtev nemačke agencije dpa potvrdio Stefan Zemanović, portparol Ministarstva odbrane Slovačke, prvi konvoj sa oko 200 vojnika SAD je iz Nemačke preko Češke prešao granicu.

-pročitajte još: Jeftin gas i nacionalizam: S čime se NATO suočava u jugoistočnoj Evropi?

Kao javlja slovačka TV TA3, na graničnom prelazu je protiv dolaska američkih trupa protestovala grupa demonstranata sa zastavama Slovačke. Istraživanja javnog mnjenja u Slovačkoj pokazuju pretežno negativan stav prema vojnom prisustvu SAD u toj zemlji.

Slovačko Ministarstvo odbrane prethodno je iznelo uveravanja da dolazak američkih trupa nije povezan s ukrajinskom krizom. Radi se o manevrima „Udar sabljama 2022“ (Saber Strike 2022) koji se spremaju skoro dve godine, a na kojima će učestvovati oko 3.000 vojnika i oko 1.000 komada različite vojne tehnike.

dr/agencije

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.