Nemačka skladišta gasa trenutno su više prazna nego puna. Nivo „popunjenosti“ iznosi neobično niskih 42 odsto raspoloživih kapaciteta. U Gaspromovim rezervoarima u Nemačkoj tog energenta je još manje.

-pročitajte još: Nema zamene za ruski gas?

U intervjuu za DW o energetskim rezervama i mogućim problemima sa snabdevanjem govori Sebastijan Bleške, šef Inicijative skladištenja energije (INES) iz Berlina, krovnog udruženja koje okuplja firme koje imaju rezervoare gasa, a odnedavno i vodonika.

DW: Zainteresovanost sveta za nivo rezervi nemačkih skladišta gasa verovatno nikada nije bilo tako velika kao u ovom trenutku. Razlog je zabrinutost da bi do proleća moglo da dođe do problema s grejanjem i snabdevanjem strujom u najvećoj zemlji EU. Rezerve su naime u ovoj godini izuzetno male. Kako situacija konkretno izgleda u ovom trenutku, dakle krajem januara?

Sebastijan Bleške: Nemačka ima, globalno gledano, četvrti po veličini kapacitet za skladištenje zemnog gasa. To je sigurno jedan od razloga zašto mnogi sada gledaju u smeru nemačkih rezervoara, posebno mnogi s područja unutrašnjeg tržišta EU. Nemačka skladišta su u ovom trenutku popunjena sa oko 42 odsto raspoloživih kapaciteta i tako nizak nivo rezervi gasa u ovo doba godine nikada do sada nije zabeležen.

Ali radi se samo o prosečnoj vrednosti… Možete li da nam potvrdite podatak prema kojem su rezerve gasa u velikim Gaspromovim skladištima u Nemačkoj pale na nivo od samo deset odsto kapaciteta, ali da su druga skladišta na oko 50 odsto?

Grupacija Gasprom u Nemačkoj upravlja skladištima gasa preko dve ćerke-firme: „Astora“ i „Pajsen“, pri čemu je ova druga zajedničko preduzeće sa firmom „VNG“. U tri skladišta koje vode te ćerke-firme, odnosno u njihovim rezervoarima, nivo gasa je zaista nizak.

Kao šef INES obavezani ste na lojalnost svim članovima organizacije, a među njima su i „Astora“ i Pajsen“, tj. Firma koja je nekima možda poznatija pod imenom „UGS Katarina“. Zato ne želim da vas pitam i o razlozima za takvo stanje, već o mogućim posledicama novonastale situacije. Da li će postojeće rezerve biti dovoljne do kraja grejne sezone?

Stalno bi pred očima trebali imati kompletnu sliku. Zemlje-članice EU su, zahvaljujući izgradnji raznih gasovoda proteklih godina, veoma dobro međusobno umrežene. Ta infrastruktura gasovoda omogućava nam i usklađenost pojedinih tržišta.

Sudeći po saznanjima do kojih se došlo u jednoj ekspertizi nemačkog Ministarstva privrede iz 2015, Nemačka bi na dan 1. februara za pokrivanje potreba u slučaju sedmodnevnog, odnosno 30-dnevnog perioda hladnoće, morala da raspolaže sa otprilike 40 do 50 odsto kapaciteta gasnih skladišta. U toj ekspertizi je ukalkulisana i mogućnost izbijanja političkog konflikta, odnosno obustavljanja dostave gasa iz Rusije tokom jednog meseca. U tom scenariju, trebalo bi raspolagati s rezervama od 60 odsto. Dakle, jasno je da u aktuelnoj situaciji u kojoj smo na 42 odsto kapaciteta, pod uslovom da se potrošnja nastavi istim tempom kao poslednjih dana – to neće biti dovoljno.

-pročitajte još: Jeftin ruski gas za Srbiju: geopolitika u kubnim metrima

Ostavimo po strani političke konflikte. Tridesetodnevni talas hladnoće u Nemačkoj tokom februara nije baš izgledna opcija, pogotovo u kontekstu sve bržeg zagrevanja planete Zemlje…

Ne želim ovom prilikom da ocenjujem kolika je verovatnoća tih scenarija, a pogotovo nisam pravi sagovornik po pitanju političkih konflikata. Ali zaista, kako zima napreduje, mi u stvari očekujemo opuštanje po pitanju temperatura. U ovom trenutku je zima u Nemačkoj prilično blaga, ali određena doza nesigurnosti i dalje je prisutna.

Da li se gas iz skladišta tokom zimskim meseci prazni ili se u danima s relativno visokim temperaturama dešava i da se pune rezervoari?

Krajem decembra i početkom januara, dakle između 29.12. i 3. ili 4. januara, imali smo i punjenje u rezervoarima. To znači da je nivo rezervi u tom periodu lagano porastao.

Da li je javnost možda i previše fiksirana na nivoa gasa u skladištima? Da li je moguće da se preteruje kada se govori o problemima sa snabdevanjem? I da li je možda moguće da energetske kompanije sada posežu za svojim rezervama da ne bi morale da kupuju gas koji je sada znatno poskupeo? Odnosno da čekaju da za nekoliko nedelja cene gasa padnu, između ostalog i zbog dodatnih količina tečnog gasa? Vidimo naime vesti o brojnim LNG-tankerima koji se kreću ka Evropi…

Naravno da nije dovoljno samo gledati šta se događa sa rezervoarima gasa. Nisu samo oni ključni za stabilnost, snabdevanja. To je plod više različitih faktora. Trenutno na primer i mi uočavamo vanredno povećanje kapaciteta rada evropskih LNG-terminala. No, poslednje sedmice ponovo su pokazale da skladišta igraju ključnu ulogu po pitanju snabdevanja gasom u zimskim mesecima. Zbog toga ona jesu, a biće i ubuduće, relevantan faktor.

Čak i ako vremenske prilike u februaru i martu budu blage, nivo gasa u nemačkim skladištima će na kraju ove zime biti izuzetno nizak. Da li će do početka iduće sezone grejanja, tehnički gledano, biti dosta vremena da se rezervoari popune u dovoljnoj količini?

Da, na to ukazuje i pogled na situaciju koju smo imali prošle godine. U maju, dakle relativno kasno, mi smo imali popunjenost skladišta od samo 26 odsto. To je istorijski gledano bilo veoma malo. I uprkos tome bi, uz iscrpljivanje tehničkih kapaciteta, bilo moguće da tokom septembra dosegnemo 90 odsto. Zato sam uveren da bi i u situaciji da krajem ove zime imamo veoma nizak nivo rezervi gasa u skladištima, do početka sledeće zime mogli dobro da popunimo rezervoare.

Ali ako još jednom bacimo pogled na aktuelnu situaciju, kakve su šanse da Nemačka ovo proleće dočeka bez nestašice gasa?

Ovako bih to sumirao: dugoročni ugovori, kako čujemo sa svih strana, se poštuju. Nivo gasa u skladištima jeste doduše na istorijski najnižem nivou, što stvara određenu nesigurnost, ali temperature su relativne blage, što opet doprinosi opuštanju. Zbog svega toga sam oprezno optimističan. Ali sigurno je da je još uvek rano govoriti da je sve u redu.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.