Nakon velikih inflatornih skokova cena energenata posle početka rata u Ukrajini u februaru 2022. godine, Evropa se sada suočava sa potencijalnim prekomernim snabdevanjem gasom i posledičnim dramatičnim padom cena. Takođe je potrebno pronaći veće kapacitete za skladištenje.

„S dolaskom leta, Evropska unija se suočava sa neobičnom situacijom usred najgore energetske krize u svojoj istoriji: previše gasa“, upozorili su Akos Los i Ira Džozef, istraživači Centra za globalnu energetsku politiku Univerziteta Kolumbija.

-pročitajte još: Jeftiniji gas, jeftiniji puter – da li je to kraj inflacije?

Prošlog avgusta, cene u EU su skočile na najviši nivo od 350 evra (380 dolara) po megavat-satu zbog nestašica izazvanih prekidom isporuke Rusije, pre nego što su 2023. pale, delom zbog toga jer je zima bila blaža nego što se očekivalo.

Nagli skokovi iz 2022. doveli su do masovne državne intervencije, pri čemu su vlade EU izdvojile 646 milijardi evra za zaštitu kompanija i potrošača, navodi analitički centar Bruegel.

Bez isporuka gasa iz Rusije, evropska tržišta su finije izbalansirana nego u prošlosti, što znači da bi porast potražnje ili prekid u snabdevanju mogao imati disproporcionalne posledice, kaže Kamil Lipinski iz Poljskog ekonomskog instituta (PIE).

Ukrajinsko skladištenje kao balansiranje tržišta

Portparol Evropske komisije Tim Mekfi potvrdio je za DW da će zemlje-članice EU morati da popune svoja skladišta na 90 odsto kapaciteta do novembra.

Nemačka skladišta gasa, koja pokrivaju 22 odsto ukupnog kapaciteta skladišta u EU, mogla su da obezbede snabdevanja za EU kako bi se izbeglo smanjenje isporuke kupcima i kritičnim gasnim elektranama, kaže Lipinski. Ali samo po sebi to nije dovoljno da uravnoteži cene širom EU, tako da Brisel mora da gleda šire.

„Evropa treba da iskoristi što je moguće više kapaciteta ukrajinskog podzemnog skladištenja kako bi pokrila potencijalne skokove potražnje u zimskom periodu", rekao je za DW Jakopo Kazadei iz trusta mozgova Energi Aspects.

Ukrajina je 2020. uskladila svoj regulatorni okvir sa EU i smanjila troškove skladištenja gasa u domaćim skladištima za trgovce sa sedištem u EU obaranjem tarifa i carina. Pre dva meseca, Ukrtransgaz, operater za skladištenje gasa, je sertifikovan u skladu sa propisima EU.

Ukrajinsko tržište takođe nudi skladištenje po fiksnoj ceni, čime se izbegavaju fluktuacije na spot tržištu.

Ukrajinska skladišta, koja su u vlasništvu državne gasne kompanije Naftogas, imaju ukupan kapacitet od 31 milijardu kubnih metara u 11 podzemnih skladišta. Kapacitet ukrajinskih skladišta gasa nadmašuju samo SAD i Rusija. Ukrajina te kapacitete poseduje zbog ranije uloge kao glavne tranzitne zemlje za ruski gas u Evropu.

Naftogas, matična kompanija Ukrtransgaza, kaže da može ponuditi deset milijardi kubnih metara skladišnog kapaciteta za zemlje EU, što je dodatak od deset odsto postojećim kapacitetima skladišta gasa u EU koji iznose sto milijardi kubnih metara. To bi moglo da bude prošireno na 15 milijardi kubnih metara, ako Ukrajina ponovo preuzme teritoriju koju je okupirala Rusija, navodi Naftogas.

Oko 25 milijardi kubnih metara skladišnog kapaciteta, ili 80 odsto ukupnog kapaciteta ukrajinskih skladišta gasa, nalazi se u zapadnoj Ukrajini, u blizini poljskih i slovačkih granica.

Još dve milijarde kubnih metara nalazi se u centralnoj Ukrajini, daleko od linija fronta. Dodatne četiri milijarde kubnih metara bliže je istočnim ulaznim tačkama za ruski gas, delimično na okupiranoj teritoriji. Objekat Verhunske, sa skladišnim kapacitetom od 0,4 milijarde kubnih metara, nalazi se u oblasti Luganska pod kontrolom Rusije.

Skladište u Strijskoj oblasti južno od Lavova, najveće u Evropi, može da skladišti  četiri puta više prirodnog gasa od najveće lokacije u Nemačkoj, a stručnjaci kažu da se lako povezuje na mreže EU. Zvaničnici Unije navodno razmišljaju o tom postrojenju, koje može da skladišti 17,05 milijardi kubnih metara gasa.

Operator sistema za prenos gasa Ukrajine kaže da sistem za prenos gasa u zemlji ima preko 100 transportnih ruta između njenih objekata i granica EU.

Potrebno je smanjenje rizika

„Rusija je metodična u načinu na koji napada infrastrukturu, uglavnom da bi nanela patnju ukrajinskom stanovništvu, ali drži svoj tranzit gasa netaknutim. Nisam sigurna da li misli da može da ga koristi u budućnosti", kaže Ana Mikulska sa Instituta Bejker za javnu politiku Univerziteta Rajs. Rusija i dalje šalje nešto gasa preko Ukrajine. U teškim tržišnim uslovima to bi mogao postati još jedan način pritiska na Evropu, dodala je Mikulska.

Oštećenje gasne infrastrukture, gubitak kontrole nad određenim objektima i vladine zabrane izvoza prirodnog gasa u hitnim slučajevima jesu samo neki faktori rizika sa kojima se suočavaju evropski trgovci, navodi se u izveštaju Poljskog ekonomskog instituta

Skladištenje gasa treće strane u Ukrajini zahtevalo bi javne garancije za komercijalne kompanije da bi koristile kapacitete u vlasništvu države, smatraju stručnjaci Centra za globalnu energetsku politiku.

Jedan od njihovih predloga je i da se u sve to uključi Evropska banka za obnovu i razvoj. Zajmodavac bi mogao da obezbedi garancije za pokrivanje političkih i ratnih rizika. Ali banka je za DW rekla da je prerano za objavljivanje bilo kakvih detalja.

Tim Mekfi je potvrdio da Evropska komisija traži način na koji bi garancije koje izdaju javne institucije mogle da obezbede adekvatno osiguranje za prirodni gas koji se skladišti u Ukrajini. Ali, vremena je malo.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.