„Policajac ubio ženu u Tuzli“, „Samoubistvo policajca u Mrkonjić Gradu“, „Pronađeno telo policajca u Šipovu, sumnja se na samoubistvo“, „Mladi policajac počinio samoubistvo“… Takvi naslovi pune rubrike crne hronike zadnjih nekoliko meseci u Bosni i Hercegovini.

Povećan broj samoubistava, ali i nasilja policijskih službenika još jednom je otvorilo pitanje sistemske procene zdravstvenog stanja zaposlenih u policijskim agencijama u BiH, posebno nakon nedavnog ubistva žene u Tuzli od strane policijskog službenika. Prema podacima pojedinih policijskih agencija, sistematski pregledi obavezni su samo prilikom zapošljavanja.

U MUP-u RS zadnji pregled pre 17 godina

„Mislim da je pre više od 15 godina bio zadnji sistematski. Možda posle rata negde. Niko ne spominje ništa, a gledaš svaki dan ljude koji polako gube kontrolu, da li kao posledica rata ili što su ljudi popucali načisto“, priča nam jedan policijski službenik koji preko 20 godina radi u Ministarstvu unutrašnjih poslova Republike Srpske. To nam je potvrdilo još nekoliko njegovih kolega, koji nisu hteli da otkriju svoj identitet.

„Taj neko ko vam je rekao da nije toliko godina bio na sistematskom pregledu, rekao vam je apsolutnu istinu“, kaže za DW predsednica Sindikata radnika unutrašnjih poslova Republike Srpske Anica Jondić, pojašnjavajući da su Pravilnikom o zdravstvenim uslovima policijskih službenika sistematski pregledi definisani prema rangu i kategoriji poslova. U okviru toga je propisano da pripadnici Specijalne antiterorističke jedinice i letačko osoblje Helikopterske jedinice, preglede vrše svake godine. Kada je reč o opštoj policiji, kaže Jondić, obaveza poslodavca je da jednom u tri godine sprovedu sistematski pregled.

„E, taj pregled je Ministarstvo unutrašnjih poslova Republike Srpske zadnji put organizovalo 2007. godine. Do sada su ti ljudi trebali pet puta da odu na pregled, a nisu nijednom“, kaže Jondić, ističući da i pored stalnog apela iz sindikata, sve ostane na obećanjima.

„Svaki put na kraju godine konstatuju da nemaju oko milion i po maraka, koliko bi to koštalo. Vi ćete uz međuvremenu iz MUP-a dobiti potpuno drugačiji odgovor“, kaže Jondić.

U zakonu jedno, u praksi drugo

I dobili smo. Prema odgovoru koji potpisuje načelnica Odeljenja za odnose sa javnošću MUP-a RS Mirna Miljanović, lekarski pregledi se obavljaju „svake dve ili svake tri godine“, u zavisnosti od radnih mesta koja su sistematizovana prema kriterijumima psihofizičkih sposobnosti, kategorijama poslova i po grupama zdravstvenih zahteva.

„Tako su u toku 2023. godine lekarski pregledi osigurani za letačko osoblje Helikopterske jedinice, pripadnike Specijalne antiterorističke jedinice i nastavni kadar Srednje škole unutrašnjih poslova“, navode u MUP-u.

Odgovore nismo dobili za opštu policiju, osim u već spomenutom delu da se svi lekarski pregledi obavljaju svake dve ili tri godine, što ne odgovara podacima koje smo dobili od policijskih službenika, a što su potvrdili iz sindikata.

U MUP-u kažu da prilikom prijema policijskih službenika svi kandidati prolaze obavezan zdravstveni pregled radi utvrđivanja zdravstvene sposobnosti za obavljanje poslova i zadataka policijskog službenika.

„U okviru MUP-a Republike Srpske od 2018. godine funkcioniše Tim za pružanje psihološke pomoći i podrške policijskim službenicima, koji služi kao stručna pomoć policijskim službenicima i članovima njihove uže porodice u slučajevima psihičkih poteškoća koje su posledica stresnih događaja na radnom mestu ili drugih događaja koji utiču ili bi mogli da utiču na radni učinak policijskih službenika“, rekli su za DW iz MUP-a RS.

Sredstva nisu problem, a pregleda nema

Ipak, stručnjaci tvrde da je na terenu stanje mnogo gore kada je reč o svih 16 policijskih agencija, koliko ih deluje u BiH. To možda najbolje ilustruje primer ministra unutrašnjih poslova Kantona Sarajevo Admira Katice, koji je, nakon tragedije u Tuzli, kada je policajac ubio ženu, najavio da će „od sada zahtevati doslednu primenu Pravilnika o načinu utvrđivanja zdravstvene sposobnosti policijskih službenika“.

„Sredstva nikada nisu bila i neće biti problem za te namene. Zahtevaću da svi policijski službenici i zaposleni u MUP-u Kantona Sarajevo obave sistematske preglede u ovoj godini“, odlučno je najavio Katica.

Univerzitetski profesor iz Mostara, stručnjak za bezbednost i kriminolog Sandi Dizdarević, kaže da razlozi za ovakvo stanje nisu finansijske prirode, već problem koji je godinama ignorisan.

„Ukoliko biste ljude koji su bili u ratu uputili na lekarske preglede, kod dobrog dela policijskih službenika bi bio konstatovan PTSP, a takva osoba je ograničena u nošenju vatrenog oružja. To bi rezultiralo enormnim brojem ljudi koje ne možete zbrinuti, niti ostaviti na ulici“, kaže Dizdarević, ističući da je to nasleđen problem koji se jedino može rešiti poštovanjem zakona i obavljanjem redovnih sistematski pregleda.

„Ni u jednoj policijskoj agenciji u Bosni i Hercegovini ne postoje zaposleni koji se bave psihološkom procenom nakon upotrebe sile, na osnovu čega bi se policijski službenik uputio na dodatne psihoterapije, kako bi mogao da nastavi zdrav da obavlja svoju dužnost“, tvrdi Dizdarević, slikovito objašnjavajući da je na sceni „igranje odbojke na bosanskohercegovački način“, gde svi prebacuju odgovornost na nekog drugog.

Bez brige za posledice

Ta odbojka se igra i na državnom nivou, gde se, sportskim žargonom rečeno, igrači već godinama ne menjaju i održavaju utakmicu poslednjim atomima snage. Obavezan pregled za policiju u državnim agencijama vrši se samo prilikom zapošljavanja. Poslednji je obavljen pre 14 godina, kaže predsednik Sindikata policijskih organa u BiH Dragan Krvavac, ističući da je preglede potrebno obaviti što prije, posebno psihološke.

„To je neophodno. Zašto neko beži od toga, ja ne znam“, kaže Krvavac, navodeći da je su lekarski pregledi samo vrh ledenog brega.

„Mi smo jedini koji nemamo kolektivni ugovor. Mi smo jedini koji nismo osigurani od posledica nesrećnog slučaja. Mi imamo problem generalno sa sistemom. Primate kadete na šefovske pozicije, a fakultetski obrazovani ljudi 30 godina sede na istom mestu. Sistem je poremećen“, kategoričan je Krvavac.

Kategorični su i u sindikatu MUP-a RS, odakle pozivaju poslodavca da pokaže više brige za zaposlene u oblasti zdravstvene zaštite, kao osnovnog prava. Anica Jondić podseća da je već trebalo da policijski službenici koji su ušli u sistem pre 1. januara 2021. godine imaju sistematski pregled i poziva nadležne da se time hitno pozabave.

„Govorimo o ljudima kojima se uskraćuju osnovna prava. To nosi sa sobom posledice koje smo mogli da sprečimo da su uzroci tih problema otkriveni na vreme“, zaključuje Jondić.