Rad preko zime u majici kratkih rukava? U auto-kući Rozir u Braunšvajgu to je za mehaničare u do sada dobro zagrejanoj radionici bilo sasvim normalno. Oni kojima je svejedno bilo hladno, mogli su da uključe i grejalice. To se sada ukida. „Ne možemo to sebi više da priuštimo“, kaže Štefan Beker, šef te Mercedesove filijale.

Zabranjuje se korišćenje grejalica, a u radionici će ubuduće, umesto 20 stepeni, temperatura biti možda samo 15. I dok Beker priča o planovima za zimu, pred njim stoji predsednica Socijaldemokratske partije Nemačke (SPD) Saskija Esken. Ona je na turneji po Donjoj Saksoniji, gde se početkom oktobra bira novi saziv parlamenta.

„Gas i struja nas koštaju oko dva miliona evra više nego do sada“, kaže Beker. Sredina je septembra i u Nemačkoj još nije počela grejna sezona. Ali uskoro hoće.

Nema više jeftine energije

Esken s ozbiljnim izrazom lica sluša šta priča trgovac automobilima. I prekida ga u trenutku kad se požali da država više ne subvencioniše solarne panele koje je on upravo instalirao na krovu filijale. Socijaldemokratska političarka ga pita zašto se tek sada setio da sam proizvodi struju? „Zato što su struja i gas do sada bili jeftini“, uzvraća Beker.

Gde god da se ovih dana pojavi šefica SPD-a, svuda se priča samo o jednoj temi: o energetskoj krizi – krizi koja se pretvara u ekonomsku krizu. A njene posledice se uočavaju i u postrojenju za spaljivanja opada: „Ljudi manje kupuju, a to znači da proizvode manje otpada. I mi to osećamo“, kaže Bernard Kemper, direktor firme „Energija od otpada“ iz Helmšteta.

Izvoz otpada?

U toj firmi se proizvodi toplota, kojom se snabdevaju na hiljade domaćinstava u regionu. „Moraćemo nešto da smislimo kako bismo mogli da održimo pogon i ispunimo naše ugovore“, dodaje Kemper.

Nemačka je do sada bila jedna od onih zemalja koje su otpad izvozile u inostranstvo – da bi on tamo zbrinjavao. A sad se „loži“ sve što se može, kako bi se proizvodila energija.

-pročitajte još: Prognoze za Nemačku: recesija i povećanje inflacije

Iako je kriza sve više tu i iako raste zabrinutost, trgovci automobilima i vlasnici elektrana će biti među onima koji će, kako sami kažu, finansijski preživeti zimu. U mnogim drugim privrednim granama situacija je mnogo ozbiljnija. „Konjunkturna situacija je dramatična, borimo se s rastom stope inflacije, ogromnim troškovima energije i imamo velikih problema s lancima nabavke sirovina, poluproizvoda i drugih dobara“, upozorava predsednik Udruženja nemačkih poslodavaca Rajner Dulger na Kongresu nemačkih poslodavaca u Berlinu.

Egzistencijalni strahovi

Među privrednicima je raspoloženje iz dana u dan sve gore. Svima je još u svežem sećanju korona-kriza, a sad se čini da je nova recesija neizbežna. Nemačka privreda je u opasnosti. Stanje je u stvari paradoksalno: knjige narudžbina u mnogim firmama dobro su popunjene, ali zbog problema s lancima snabdevanja nema dovoljno materijala. A i nabavka materijala sve je skuplja. Ujedno, nedostaje stručne radne snage kao nikada do sada. I cene energije otišle su u nebesa. Posledice osećaju i u pekari i čeličani i u hemijskoj industriji.

Ako povećanje cena rastera kupce, proizvođačima preostaje samo jedno: da ograniče poslovne aktivnosti ili prestanu sa proizvodnjom. A kad neko preduzeće ne zarađuje novac – preti stečaj. Sudeći po rezultatima ankete poslovnih udruženja, u ovom trenutku već jedna trećina firmi u Nemačkoj izjavljuje da im je ugrožena egzistencija.

Zaštitni kišobran?

Osim toga, ograničavanje proizvodnje ima dalekosežne posledice i za druge firme. Hemikalije i čelik su sirovine koje se svuda koriste. Preti domino-efekat. Zato privreda od države zahteva hitnu pomoć. A nemačka vlada je svojim paketima pomoći ciljala prvenstveno na građane, a ne na firme.

Nakon žestokih protesta privrednika, ministar privrede Robert Habek iz redova Zelenih je najavio „zaštitni kišobran“ za nemačke firme, posebno za mala i srednja preduzeća. No, koliko će taj „kišobran da košta? Da li će to biti trocifreni iznos u milijardama evra, kao kod programa pomoći tokom korona-krize? Koliko nemačkih radnika ove zime neće imati posao? Koliko će morati da radi tzv. „skraćenu radnu sedmicu“? Koliko će koštati program subvencionisanja njihovih plaća ako ne bude bilo posla?

Ministarstvo privrede užurbano proračunava moguće izdatke. Habek je na Kongresu nemačkih poslodavaca priznao da unutar vlade još uvek nema dogovora oko toga koliko bi novca trebalo staviti na raspolaganje privredi kao pomoć u predstojećim mesecima.

A šta je s gasom?

Iz vlade nema ni konkretnih najava o tome na koji će se obuzdati cene energije. Doduše, kancelar Olaf Šolc (SPD) jeste na Kongresu poslodavaca obećao brzu pomoć po pitanju struje. Proizvođači struje iz obnovljivih izvora energije i oni koji struju proizvode u atomskim centralama, a u sadašnjoj situaciji nemaju dodatne troškove i ostvaruju velike prihode, jedan deo tih „slučajnih profita“ trebalo bi da izdvoje za pomoć siromašnijim domaćinstvima ili drugim preduzećima.

No, po pitanju gasa savezna vlada i dalje nema neko brzo rešenje. Krajem 2023. Nemačka će, kako je rečeno, biti potpuno nezavisna od ruskog gasa. Zahvaljujući LNG-terminalima koji će do tada biti pušteni u pogon, moći će da se uvozi gas iz drugih zemalja, Norveške, SAD i „brojnih drugih država“. A to tada treba nekako izdržati: „Mi ćemo očigledno pregurati ovu zimu, i to je dobra vest u ovim vremenima“, rekao je Šolc. On ne očekuje nestašicu gasa tokom predstojeće zime.

Rezervisan aplauz za kancelara

Ali to ništa ne menja po pitanju visokih cena gasa. Šta se uopšte protiv njih može preduzeti? Time će se baviti komisija stručnjaka u kojoj će, osim naučnika, biti i predstavnici poslodavaca i sindikata. Preduzetnicima je sve to – suviše malo. Kancelara su „nagradili“ mlakim aplauzom, a tokom Šolcovog govora gotovo da niko nije aplaudirao.

Privrednici nemaju razumevanja za odluku vlade da se ne produži rad preostale tri nemačke nuklearke. Kancelar je doduše rekao da će se njegov kabinet postarati za to da na nemačkom tržištu struje ne bude nestašica ili problema sa snabdevanjem, odnosno da će dve nuklearke na jugu zemlje nastaviti s radom i nekoliko meseci nakon ranije predviđenog roka za gašenje, a to je kraj ove godine.

Nemačkim privrednicima bi ipak bilo mnogo draže da je vlada poslala jasniji signal u vezi s dugoročnijom perspektivom nuklearki: „Ono što se upravo događa je kao da ste na Titaniku s broda spustili sve spasilačke čamce u vodu, a orkestar u trpezariji i dalje svira“, kritikuje predsednik Udruženja poslodavaca Dulger. I zaključuje: „To nije odgovorna politika.“

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.