«Frankfurter algemajne cajtung»: «Egipćani su pokušali da posreduju u pregovorima. Ali trebalo bi sprovesti obuhvatnu mirovnu inicijativu za Bliski istok. No, izraelska država je trenutno okupirana sama sobom, vlada joj je slaba. Amerikanci u Iraku imaju jednu nerešenu a u Agavnistanu jednu rastuću krizu. Evropa se trudi, ali do sada joj nije uspelo da poboljša uslove života Palestinaca. Tako da će neredi potrajati».

«Fajnenšl tajms dojčland» takođe ne vidi rešenje: «U Pojasu Gaze ovaj sukob se više ne razlikuje od građanskog rata. Sukob je stigao do tačke na kojoj dosadašnji standardni recepti više ne pomažu. Da bi se nasilje prekinulo, potrebno je preduzeti nešto sasvim novo. Možda bi pomogla spoljna intervencija. Možda mirovne snage susednog Egipta, ukoliko se posvađane strane sa tim slože».

Za list «Darmšteter eho» jasno je ko je glavni krivac za eskalaciju sukoba: «Palestinci, koje je Jaser Arafat uobličio u narod da bi im zatim za cilj postavio formiranje sopstvene države, u pojasu Gaze očigledno svesno uništavaju najvažniji elemenat koji ih drži na okupu, a to je nada. Nada u sopstvenu državu, u bezbednost – i u mir».

I list «Noje osnabriker cajtung piše»: «Haotična situacija krije u sebi nasleđe Jasera Arafata. Harizmatski predsednik Fataha s jedne strane je bio integracioni faktor koji je bez problema mogao da ujedini sve Palestince. S druge strane, Arafatu je u osvajanju vlasti pomogao korumpirani sistem Hamasa».

No list «Drezdner nojeste nahrihten» ovako postavlja stvari: «Samo površno gledano, ovde su međusobno sukobljeni Hamas i Fatah. Pre se radi o militantnim krilima obe organizacije. Nijedna od njih nije spremna da monopol na silu prepusti državi i prihvati formiranje demokratskih institucija. I pored toga, Bliskoistočni kvartet i dalje insistira na bojkotu vlade Hamasa. Na pozadini radikalizacije Fataha, to je priklanjanje jednoj strani koja nije ništa manje odgovorna za raspad državnog uređenja u pojasu Gaze».

List «Frankfurter rundšau» ovako piše o pozadini borbe za vlast među Palestincima: «Uzroka ima mnogo. Ne može se milion i po ljudi zatvoriti u siromašni pojas zemlje i prespustiti siromaštvu, a da to ne postane staklena bašta nasilja. U Gazi je tako izrasla generacija bez budućnosti – apsolutna većina stanovništva je mlađa od 16 godina – koja se uzda samo u svoje «Kalašnjikove». Međunarodni bojkot im je dao dodatnu snagu».

«Švebiše cajtung» iz Lojtkirha objavio je sledeće redove: «Borba za vlast između Hamasa i Fataha ide na ruku onima koji su uvek tvrdili da Palestinci ne mogu da vladaju sami sobom. Takvi su možda i u pravu. Ali, šta se desilo sa onolikim novcem koji je Zapad dao autonomnim vlastima dok je Arafat još bio živ? Velike sume su nestale u džepovima njegovih funkcionera. Osim toga, otac Palestinaca je obnovu svoje zemlje stavio na kocku kada je 2000-te iz političke lakomislenosti pokrenuo drugu intifadu protiv Izraela. Palestinci time ništa nisu dobili. Čak i optužba da su oni žrtve samovolje Izraela, koju njihova propaganda stalno forsira, odavno prazno zveči».

List «Nirnberger cajtung» je odlučio da sukob posmatra iz perspektive Izraela: «Površno gledano, Izraelu odgovara to što se Palestinci međusobno kolju. Ali taj način gledanja je kratkovid. Sve žešći unutarpalestinski sukobi će dovesti do dalje radikalizacije u pojasu Gaze i na Zapadnoj obali. A njene posledice će, pre ili kasnije, osetiti i Izrael. A prelazak vlasti u ruke fundamentalista bi za Izrael bila najgora moguća konstelacija, jer bi došlo do nejnog sadejstva sa ostalim kriznim žarištima u svetu».

I za kraj evo i mišljenja komentatora lista «Landshuter cajtung»: «Ako predsedniku Mahmudu Abasu i šefu vlade Ismailu Hanijeu uskoro ne uspe da nasilje dovedu pod kontrolu, ništa više neće moći da spreči pravi rat. Do sada teroristički Hamas i ništa manje ekstremistički Fatah nisu dozvolili da se baš sve raspadne. Ali obustave vatre su sve kraće. Sada bi u oba tabora, kako u Pojasu Gaze tako i na Zapadnoj obali, mogla da se poveća spremnost da se sve stavi na jednu kartu i krene u odlučujuću bitku»