Majstor govori učeniku: „Ako imaš štap, daću ti ga. Ako ga nemaš, uzeću ga“. Odakle potiče ova apsurdna izreka? Na izložbi su poređana tri crna telefona. Ako dignete slušalicu i okrenete bilo koji broj čućete ovakvu izreku. „Koan“ je misao majstora zen budizma koja služi tome da se učenik pokrene na razmišljanje i meditaciju.

Svetska religija ili filozofija?

Zapadna fascinacija budizmom ima tradiciju. Uticao je na nemačkog filozofa Artura Šopenhauera. Nemački kompozitor Rihard Vagner je temeljne budističke stavove ugradio u svoje opere „Tristan i Izolda“ i „Parsifal“.

Planirao je, ali nikada nije realizovao operu koja bi se posvetila budističkoj misli – „Pobednik“.  Herman Hese je romanom „Sidarta“ učinio budizam pristupačnim. Kontrakultura šezdesetih mu se takođe okretala, kao i čuveni Bitlsi.

U svetu ima 360 miliona budista. Najviše ih je na Tibetu, Šri Lanci, Koreji, Kini, Japanu i u zemljama jugoistočne Azije. Budizam nema centralnu instituciju pa je reč o procenama. U Nemačkoj je broj budista oko 200 000.

Reč Buda znači – probuđeni. „Buda nije bog već mudar čovek koji je pronašao put do prosvetljenja“, kaže budistički monah sa Tajvana Biku Vupasama Tero, koji je zbog izložbe došao u Cirih. Najvažniji eksponati su drago kamenje koje se prvi put pokazuje javnosti. „Ovo kamenje svedoči o tome da je Buda zaista bio pravi čovek, a ne izmišljena priča“. 

Čovek u središtu

Sidarata Gautama je po predanju bio princ, rođen na severu Indije pre 2500 godina. Živeo je bezbrižno i kasno otkrio da postoji patnja. Okrenuo je leđa palati i posvetio se askezi. No, ni to nije pomoglo da prevaziđe patnju. Našao je srednji put kako bi uskladio duh i telo. Nakon prosvetljenja imao je mnogo učenika koji su posle njegove smrti usmeno širili učenje. Pisana svedočanstva su nastala tek stotinama godina kasnije.

Postoje različita strujanja i škole. Budistička kosmologija je puna dobrih i zlih duhova. Za razliku od jednobožačkih religija budizam ne poznaje jedan princip koji sve oblikuje.

Nema ni boga, ni sveštenstva ni crkve. „U središtu je čovek. Samo na osnovu svog delovanja može naći sreću“, kaže kurator izložbe Johanes Belic. On dodaje da je glavni cilj budizma – nirvana, koja nije uporediva s rajem. „Taj pojam opisuje stanje s one strane našeg konvencionalnog jezika. Ali postoje budisti koji smatraju da se nirvana može dosegnuti još za života", kaže ovaj stručnjak za indiju i stare religije.

Vera u meditaciju

Vera je osnov, a meditacija instrument postizanja mudrosti. Pretpostavka je da čovek kroz patnju pronađe sam sebe i da se promeni. U središtu su učenje i praksa. Učenje počiva na četiri mudrosti:

Prvo: Život je prožet patnjom.

Drugo: Patnju prouzrokuju pohlepa, mržnja i neznanje.

Treće: Buduća sreća nastaje izbegavanjem ovih uzroka.

Četvrto: Izbegavanje patnje i dostizanje sreće slede kroz praksu.

Kakvu praksu? Plemenita osmostruka staza ima elemente u tri grupe. „Mudrost“ sadrži pravi uvid koji daje orijentaciju i dovodi do saznaja. Pravo uverenje  i namera takođe spadaju u ove elemente, jer je u budizmu kvalitet i vrednost života zavisi od misli.

U sledeću grupu „Smernost“ spadaju ispravan govor, čin i način života. Izbegavanje laži i ogovaranja, praznoslovlja kao i poštovanje prema životu, svojini i ličnim odnosima. Negativne misli nastaju ograničenjem sopstvenog ja, a sreća na osnovu nesebičnosti.

„Produbljenje" obuhvata pravu vežbu, pažnju i usredsređenje. To dovodi do utapanja.

Moderna religija?

Ako nekome to izgleda apstraktno može se poslužiti pojmom „karma“. To je sila kojom je čovek povezan sa svetom. Na osnovu nje je sve u svetu povezano. Svaka stvar i svaki čin imaju uzrok i posledicu. Sve materjalno ili duhovno sastoji se od mnoštva faktora. Budista se pita – zašto je svet takav kakav jeste?

To zvuči skoro naučno, kao fizika. Albert Ajnštajn je jednom rekao: „Ako postoji religija koja je dorasla modernoj nauci, onda je to budizam“. Budisti se odnose kritički prema svojoj religiji, postavljaju pitanja. „Izložba je povod da razmislimo šta je budizam.Želimo da preispitamo ispravnost učenja. Kakav je moderni budizam, da li je ispravan. Ako nije, mogli bismo razmisliti o ispravnom budističkom učenju“, kaže Vupasama Tero.

Moram priznati da meni još nedostaju osnove. Moraću da dobro razmislim o onom štapu koji nemam pa će mi ga uzeti, ili onom koji već imam pa mi ga poklanjaju.

Izložba „Sledeća stanica Nirvana“ u muzeju Ritberg u Cirihu je otvorena do kraja marta 2019.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android