Nakon što je i zvanično potvrđena pojava slinavke i šapa u nemačkoj pokrajini Brandenburg, Velika Britanija zabranila je uvoz goveda, svinja i ovaca iz Nemačke. Zabrana važi za žive životinje i proizvode od sveže prerađenog mesa, potvrdilo je Ministarstvo zaštite životne sredine u Londonu.

Cilj je, kako se tvrdi, „zaštita poljoprivrednika“ u Velikoj Britaniji. Preduzeće se sve mere „kako bi se ograničio rizik pojave i širenja te razorne bolesti“, rekla je šefica Veterinarske službe Kristin Midlemis.

Prvi slučajevi u Brandenburgu

Pre Velike Britanije, kako navodi Savezno ministarstvo poljoprivrede u Berlinu, uvođenje ograničenja signalizirali su Meksiko i Južna Koreja. Unutar Evropske unije važi pravilo po kojem se ograničava samo uvoz iz pogođenog regiona, a ne iz čitave zemlje.

Prošle nedelje su na jednom imanju u brandenburškom okrugu Merkiš-Oderland od zaraze slinavke i šapa uginula tri vodena bivola. Jedanaest životinja iz krda na pogođenom imanju preventivno je eutanazirano kako se bolest ne bi proširila na ostale životinje. Nakon toga nije bilo novih potvrđenih slučajeva zaraze. Ipak, u međuvremenu su eutanazirane životinje i s nekih drugih imanja, s obzirom na to da se nije mogla isključiti mogućnost da su one bile u kontaktu sa zaraženim bivolima.

Veoma zarazan virus

Za poljoprivrednike bi slinavka i šap mogli da postanu veliki ekonomski problem, pogotovo ako se zaraza proširi, a oni ostanu bez izvoznih tržišta. „Učinićemo sve kako bi omogućili izvoz na što je moguće više tržišta“ trećih zemalja, izjavio je savezni ministar poljoprivrede Džem Ozdemir.

Udruženje nemačke mesne industrije saopštilo je da je u prvih deset meseci prošle godine u ostale zemlje EU i na treća tržišta izvezeno oko dva miliona tona svinjetine i govedine. Godišnji promet, samo u trećim zemljama, iznosi oko milijardu evra.

Slinavka i šap je veoma zarazno virusno oboljenje koje se pojavljuje kod papkara, dakle goveda, ovaca, koza i svinja. Za ljude ta zarazna bolest nije opasna, ali oni mogu da prenose virus.

U slučaju pojave oboljenja na nekom imanju, prema važećim propisima u Nemačkoj, moraju se eutanazirati sve životinje. U Velikoj Britaniji je tako prilikom velike epidemije slinavke i šapa 2001. godine eutanazirano više od šest miliona životinja, zbog čega su se brojni uzgajivači našli u egzistencijalnim problemima.

Vlasti Velike Britanije su u međuvremenu, u strahu od pojave slinavke i šapa u Nemačkoj, pooštrile i pravila za putnike koji stižu u tu zemlju. Od srede 15. januara više se u Veliku Britaniju ne smeju uneti meso, mesni proizvodi, mleko i mlečni proizvodi, odnosno svi proizvodi od svinjskog i mesa drugih papkara iz EU i nekih drugih zemalja. Radi se o proizvodima koji se ne nalaze u fabričkoj ambalaži, kako je potvrdila vlada u Londonu.

Smatralo se da je virus iskorenjen

Slinavka i šap redovno su se pojavljivali sve do 60-ih godina prošlog veka. Širenje virusa „zakočeno je“ tek nakon uvođenja obaveznog vakcinisanja životinja. Poslednji slučajevi slinavke i šapa u Nemačkoj zabeleženi su 1988. u blizini Hanovera. Od 1991. se životinje u Nemačkoj više ne vakcinipu, jer se smatralo da je virus iskorenjen. Ali onda se 2001. dogodio „veliki požar“ u Engleskoj, a ta epidemija imala je posledice i u ostatku evropskog kontinenta.

Vlasti i poljoprivrednici u Nemačkoj tada su hitno reagovali na širenje slinavke i šapa u Britaniji. U strahu od mogućeg širenja virusa na evropskom kopnu, preduzete su preventivne mere, imanja su bila izolovana, životinje su testirane na virus – a rezultati su bili negativni. Preventivno su otkazivani životinjski sajmovi, bile su otkazane i školske ekskurzije u Veliku Britaniju. Sve te mere su se isplatile, virus nije uspo da se „probije“ do Nemačke. U Engleskoj je epidemija harala skoro godinu dana. Više od četiri miliona životinja tada je eutanazirano. Ukupna šteta procenjena je na 20 milijardi evra.

Ko plaća štetu?

U Nemačkoj postoji poseban fond za slučaj izbijanja epidemije među životinjskim fondom i iz njega se pokrivaju troškovi eutanazije, čišćenja i dezinfekcije. Međutim, ne pokrivaju se ostali, naknadni troškovi: na primer kada poljoprivrednici ne mogu da isporučuju mleko. Zato je Udruženje farmera 1998. osnovalo Fond slinavka i šap za pomoć agraru. Poljoprivrednici u taj fond uplaćuju 0,05 centi po litru prodatog mleka, a zauzvrat, ako to bude potrebno zbog izbijanja epidemije, mogu da računaju s odštetom za neisporučeno mleko i to u roku do 50 dana. U tom fondu trenutno je oko 31 milion evra.

Udruženje farmera ipak preporučuje svim poljoprivrednicima da se dodatno privatno osiguraju. Jedno veliko osiguravajuće društvo iz Bavarske je 2001. iz svog paketa usluga „izbrisalo“ slinavku i šap, što je izazvalo ogorčene reakcije seljaka. Tek će se videti kako će osiguravajuće kuće da reaguju na aktuelne slučajeve slinavke i šapa u Nemačkoj.