Sloboda štampe se mora braniti
Treći maj je Međunarodni dan slobode štampe. Lepo je što postoji takav dan. Barem jednom godišnje se, dakle, slavljenički podseća na to ljudsko pravo. Sloboda štampe – to je odlična tema za davanje obećanja, jer tokom preostala 364 dana u godini svet mnogo manje interesuje ta tema. Evo samo nekoliko primera:
Demokratski političari iz Evrope takmiče se u dodvoravanju Kini. Pri tom nije potrebno ni podsećati da sloboda štampe u toj zemlji ne postoji i da se nezavisne ponude DW i drugih javnih servisa za inostranstvo tamo u potpunosti blokiraju. A i strani privrednici koji posluju u Kini više se brinu za svoje velike poslove, nego za ljudska prava. Oni na taj način sebe isporučuju samovolji i zahtevima Pekinga. Niko u Kini niko neće da protestuje ako se prednost da stranim investitorima. Kritika zbog toga u kineskim medijima neće biti.
- pročitajte još: „Poruka ubicama novinara“
Začudo, veliki broj nemačkih i evropskih političara zalaže se da se na pravi način razume ruski predsednik Vladimir Putin, da se njegovi strahovi od NATO i EU uzmu za ozbiljno. S druge strane, strahovi novinara u Rusiji samo smetaju – bojazan od zastrašivanja, premlaćivanja, čak i od ubistva. Zato je dobro to što novi nemački ministar spoljnih poslova Hajko Mas zastupa sasvim drugačiji stav.
I Iran blokira sadržaje DW i mnogih drugih javnih servisa za inostranstvo i sistematski maltretira njihove novinare. Više niko i ne govori o 23 novinara koji se nalaze u zatvorima ili, bolje reći, mučilištima Revolucionarne garde. Pa ipak, ima političara koji sanjaju o približavanju tom režimu koji želi da uništi Izrael, destabilizuje čitav Bliski istok i izveze terorizam.
Saudijskog prestolonaslednika slave zbog toga što je dozvolio ženama da voze automobile i što je za građane otvorio bioskope. U isto vreme, bloger Raif Badavi još uvek je u zatvoru, samo zato što je praktikovao osnovno pravo – slobodu mišljenja.
Afričke autokrate zahtevaju – a to i dobijaju – više razvojne pomoći. Ali mladim i dinamičnim novinarima, naročito onima u privatnim medijima koji pokušavaju da pošteno obavljaju svoj posao, oduzimaju i vazduh koji dišu. U Bangladešu i Pakistanu blogeri rizikuju život ako izveštavaju o sve jačem islamizmu u njihovim zemljama. Delotvorna podrška iz inostranstva izostaje, uprkos naporima mnogih diplomata.
Meksiko je ove godine bio zemlja-partner sajma industrije u Hanoveru. Pri tom ni u jednoj drugoj zemlju nije toliko opasno baviti se novinarstvom kao tamo, između ostalog jer država ne uspeva da izađe na kraj s narko-kartelima. Prošle godine tamo je ubijeno jedanaest novinara – samo u Siriji je bilo više. Pri tom bi zapadne vlade morale da prihvate sopstvenu odgovornost, jer, na kraju krajeva, većina konzumenata droge nalazi se u njihovim zemljama.
- pročitajte još: Mediji u kandžama autokrata
Ovo nabrajanje bi, nažalost, moglo da se nastavi gotovo unedogled. Brzo bi se pri tom došlo i do članice NATO Turske, kao i do članica EU Poljske i Mađarske. Tužan je to spisak, on zahteva više od obećanja datih za godišnjice.
Naše vlade i naše političare trebalo bi da ocenjujemo prema onome šta rade, odnosno na koji način protestuju protiv nekontrolisanih napada na slobodu medija. Da li diktatorima jasno i glasno govore šta su naše vrednosti? Da li su spremni da se odreknu dogovora ukoliko se te vrednosti eklatantno krše? Da li povezuju spremnost da se za pruži razvojna pomoć sa stanjem ljudskih prava i slobodom medija?
Demokratiju širom sveta ugrožavaju diktatori, autokrate i populisti. Ona može da preživi samo ako se demokrate za nju čvrsto zalažu. Danas, 3. maja, DW slavi rođendan: već 65 godina informišemo ljude širom sveta – slobodno i nezavisno. I dalje ćemo se zalagati za slobodu medija. Govorićemo o suštini problema. Obećavam!