Najveća manifestacija na svetu posvećena knjigama - jesenji sajam knjiga u Frankfurtu - u nedelju (23.10) je zatvorio kapije, a pred kraj poslednjeg dana Španija, ovogodišnji počasni gost, predala je „štafetu" Sloveniji koja je počasni gost naredne 2023. godine.

Svake godine ovaj sajam knjiga poziva jednu zemlju, kojoj je, prema rečima direktora sajma Jirgena Bosa, dozvoljeno da pet dana bude „u centru pažnje". Pored dizajna posebnog paviljona, deo toga su brojne saradnje sa kulturnim institucijama i izdavačima, kao i veliki program prevođenja književnosti.

„Radujemo se novim književnim otkrićima iz Slovenije - prvog počasnog gosta u istoriji Frankfurtskog sajma knjiga iz jugoistočne Evrope", rekao je Bos.

Frankfurtski sajam knjiga je mesto za razmenu mišljenja. „Važno je da Slovenija sada stavi svoj delić u ovaj mozaik", rekla je u Frankfurtu ministarka kulture Slovenije Asta Vrečko.

Šta je Slovenija?

Slovenija se u Frankfurtu predstavlja kao moderna politički dinamična i turistički atraktivna zemlja - možda mala zemlja sa oko dva miliona stanovnika, ali nazaobilazna za ljubitelje kulture i književnosti. Pored toga, kulturna scena je tradicionalno višejezična zbog svog geografskog položaja, na raskrsnici brojnih kultura.

Šta je Slovenija? - pitala je Katja Graser, austrijska novinarka, na slovenačkom goste na podijumu prilikom predstavljanja Slovenije.

„Ako u Sloveniji pitate da li pripada Balkanu većina ljudi će reći ne, nikako. Ali na raznim manifetacijama u inostranstvu Slovenci su uvek zajedno sa ljudima iz Hrvatske, Bosne i Hrecegovine, Srbije. Uvek se stvori taj neki balkanski kutak. Vrlo je teško reći šta je slovenačko - bilo šta da se kaže, neko će to da negira. Sve treba preispitati, nije dobro kada vlada previše samouverenosti jer to ne vodi nikuda, sigurno ne u kreativnost", kaže slovenačka književnica Nataša Kramberger koja živi između Berlina i Slovenije. 

Slovenačka ministarka kulture istakla je da je slovenački jezik poseban jer ga malo ljudi govori.

To je dalo povoda za moto „Saće od reči": Kao što pčele, iako male, odlaze daleko u svet da bi se vratile kući sa samo kapljicom nektara i zrnom polena, tako su i slovenački jezik i kulturu oblikovali uticaji različitih kultura. Slovenački je slovenski jezik i na njegovim granicama se susreću romanska, germanska i ugrofinska jezička grupa. 

Književnice i autori koji pišu na slovenačkom jeziku formirali su pod takvim uticajima raznoliki, a opet nezavisan, dinamičan i originalan svet. Rezultat je kultura koja odražava evropsku raznolikost, a istovremeno ostaje različita i originalna, kultura koja prepoznaje da svoje postojanje i razvoj duguje vezama koje ima sa saćem čovečanstva.

Ana Marvan, dobitnica ovogdišnje nagrade Ingeborg Bahman koja živi blizu Beča ali se smatra slovenačkom autorkom, kaže da nema potrebu da se definiše nacionalno i jezički.

„Mislim da skoro svi Slovenci govore više od jednog jezika. Kad pišem na nemačkom, radim sa jednim sasvim drugačijim materijalom nego kada pišem na slovenačkom. A svaki umetnik hoće da stvori nešto novo. Ne želi ni jezik da koristi onako kako je oduvek korišćen."

Sve više prevoda sa slovenčakog

Dela slovenačkih autora su retko prevođena na druge jezike, ali su istovremeno slovenački izdavači širom otvorili svoja vrata prevodima.

To je počelo da se menja u poslednje dve decenije, pogotovu od kako su 2018. sklopljeni ugovori sa sajmom u Frankfurtu. Za te tri-četiri godine objavljeno je više od 600 prevoda slovenačkih dela na svim jezicima. Odmah posle nemačkog su prevodi na srpski i hrvatski, pa slede italijanski i tek onda engleski.

Ervin Kestler, jedan od najpoznatijih prevodilaca sa slovenačkog na nemački, koji je ponovo preveo dela Ivana Cankara (1876. - 1918.), kaže da je slovenačka književnost periferna, da nema velikih bestselera, ali je ipak bogata. On takođe kaže, u tome su se složili svi učesnici diskusije među kojima je bio autor i profesor Peter Svetina - i oduvek je bila politička. Ponekad su to pesme, koje su političke, a ponajviše možda književnost za decu. Svetina je pomenuo Otona Župančiča (1878. -1949)
, koji je svoj politički protest izrazio time što posle Drugog Svetskog rata nije objavljivao poeziju, jer je tada sve religiozno bilo zabranjeno, pa i u umetnosti.Austrijski nobelovac Peter Handke piše na nemačkom, ali prevodi i sa slovenačkog, jezika kojim je govorila njegova majka. Nedavno je u Nemačkoj predstavio zbirku pesama Fabjana Hafnera koji je pisao na nemačkom i slovenačkom. I svoje svečano predavanje u Stokholmu 6. decembra 2019. Handke je prožeo slovenačkim rečima: domotožje, čežnja za domovinom, izgovorio litaniju, čiji mu se monotoni ritam u detinjstvu urezao u pamćenje: Mati Stvarnikova – prosi za nas, Mati Odresenikova – prosi za nas, Sadež modrosti – prosi za nas...

Priče koje treba ispričati

„Slovenija će ispuniti saće od reči izuzetnim autorima i pričama koje treba prevesti i ispričati. Autori poput Drage Jančara, Aleša Štegera ili Ane Šnabl veliki su predstavnici tamošnje književnosti i već ove godine su gostovali na Sajmu knjiga u Frankfurtu. I još nešto je posebno i karakterisaće planirani nastup: vrlo živa pesnička scena Slovenije, koja ne samo da je posebno uzbudljiva s obzirom na istoriju zemlje, već se na veoma aktuelan način bavi i diskursima našeg vremena", rekao je Jirgen Bos.

Naredni sajam knjiga u Frankfurtu održava se od 18. do 22. oktobra 2023. Slovenačka književna produkcija biće predstavljena u četiri programske celine: Slovenački pejzaž knjiga u poslednjih 30 godina, Slovenački autori širom sveta, Mala izdavačka tržišta u Evropi, i Značaj dubokog čitanja u doba ekrana.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.