Slovenačka privreda poslednjih nekoliko godina zaredom beleži pad, nezaposlenost je od 2008 udvostručena, velikim bankama preti kolaps. Slovenija se našla u potpuno novoj situaciji. Jer zemlja je dugo važila za primernog učenika među novim članicama EU.

Anej Korsika je jedan od organizatora masovnih protesta, koji su doveli da pada konzervativne vlade Janeza Janše. Vladina politika štednje, kao i korupcionaške afere, samo su još više razljutili ljude, kaže Korsika. Ipak ovaj 28-godišnjak baš i nije zadovoljan promenom na vrhu: "Alenka Bratušek se ne bi ismevala ljudima koji protestuju, kao što je to činio njen prethodnik. Ali ona je nastavila njegovu politiku. Plate će biti još više snižene, proces privatizacije se nastavlja. Ali ona to sve čini nešto sporije nego Janez Janša. Zato se i situacija malo smirila."

Mere štednje

Vlada Alenke Bratušek suprotstavlja se krizi oštrim merama štednje. Od 1. jula je planirano povećanje poreza na dodatu vrednost sa 20 na 22 odsto. Planirano je i smanjenje rashoda za 500 miliona evra. To znači da će biti smanjene plate u javnom sektoru. Ako se to ne bude sprovelo, iduće godine biće uveden "krizni porez" na određeno vreme, na sve prihode, izjavila je Bratušek.

Problemi u zemlji počeli su s povoljnim kreditima. Slovenačka preduzeća, nakon ulaska zemlje u EU, mnogo su se zadužila, kaže Hermine Vidović, stručnjak za Sloveniju na Bečkom institutu za upoređivanje međunarodnih ekonomija. Tokom krize jedan deo tih firmi nije mogao da vrati dugove. I tako su nastali nenaplativi krediti, objašnjava Vidović. Uz to su banke i mnoga velika preduzeća ostala u državnom vlasništvu. Zakon o privatizaciji je tako formulisan da je to uplašilo inostrane investitore, kaže Vidović.

Iznenađujući preokret

Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj i EK pre nekoliko nedelja su pozvali Sloveniju na sprovođenje reformi, a bonitetska kuća Mudis snizila je ocenu slovenačkog državnog duga. Posle toga su mnogi su smatrali da i Slovenija mora da se skloni pod evropski kišobran za spas.

Ipak stručnjak Hermine Vidović kaže: "Trenutno je Sloveniji pošlo za rukom da na međunarodnom finansijskom tržištu uspešno izda obveznice na rok od pet i 10 godina za 3,5 milijarde američkih dolara. Ove godine Slovenije ne bi trebalo da dospe pod evropski kišobran. To znači da je Slovenija dobila na vremenu. Ali time bi reforme mogle da budu usporene. I tako je opasnost od dolaska pod kišobran za spas, samo odložena".

Autorke: Rajna Brojer / Ivana Ivanović

Odg. urednik: Azer Slanjankić