Da je Holokaust bila glavna tema sastanka predsednice Hrvatske Kolinde Grabar-Kitarović i njenog izraelskog kolege Ruvena Rivlina, javio je pre dva dana Džeruzalem post. Ali u Hrvatskoj je žestoku reakciju javnosti izazvao mali deo priloga koji, prema neimenovanom izvoru, govori šta se događalo iza zatvorenih vrata.

Predsednica je, objavio je aj list, rekla da je Bosna i Hercegovina veoma nestabilna zemlja koju su u određenom pogledu preuzeli ljudi povezani sa Iranom i terorističkim organizacijama, te da je ta zemlja danas pod kontrolom militantnog islama koji je dominantan u određivanju stavova.

Nakon dana gnevnih reakcija hrvatske i javnosti u BiH, nakon brojnih ostrašćenih kolumni i novinskih komentara, navode je – neobjašnjivo kasno – demantovala sama Grabar-Kitarović. Bio je to povod da domaći novinari posegnu za samim izvorom – novinarkom Džeruzalem posta.

„Predsednica Hrvatske nije govorila o Iranu. Spomenula je Iran samo jednom i to isključivo u kontekstu migranata koji se pretvaraju da su izbeglice, i koji su u nekim slučajevima povezani s kriminalnim elementima. Ona nije spominjala vladu BiH, a njena izjava o povezanosti Irana i terorista odnosila se samo na neke od migranata koji su dospeli u Bosnu i Hercegovinu“, navela je autorka prvobitno citiranog teksta Grir Fej Kešman u odgovoru za N1, pa je i izraelski list korigirao svoju objavu.

Mehanizam nastupa predsednice

„Kad sam prvi put čuo tu vest, nije me začudila, jer je u stilu i duhu naše predsednice da priču prilagođava publici kojoj se obraća“, kaže za DW Jaroslav Pecnik, politički analitičar i bivši laburistički poslanik u hrvatskom saboru. Zaista, ne bi ta izjava bitno odstupala od ranijih izjava predsednice o, recimo, hiljadama boraca takozvane Islamske države koji se vraćaju u BiH.

Pecnik s druge strane podseća na kritike predsednice na račun partizanskog pokreta u svrhu, smatra, čišćenja ustaštva od zločina za šta kaže da je – nemoguće. Istovremeno, kaže, Grabar-Kitarović u Izraelu ističe hrvatske pravednike među narodima i poziva se na antifašizam kao ishodište Ustava Republike Hrvatske.

„Svesna je i sama da je ta priča isprazna i predvidljiva, jer postoje nekakvi Gideon Grajf i Efraim Zurof koji prate šta se događa u Hrvatskoj pa je pronašla novi medij. Tako tvrdi da je BiH nestabilna država u kojoj raste islamski radikalizam“, kaže Pecnik, a na pitanje zašto je uopšte u Izraelu spominjala Iran, odgovara: „Znamo da u Izrael i Iran u krvnom neprijateljstvu. Iran najjače zagovara ’bacanje Izraela u more’. S druge strane, Izraelci svaki put kad se Iranci približe izradi atomske bombe, granatiraju njihova postrojenja i ubijaju njihove fizičare. Predsednica tu Izraelcima nudi priču prema kojoj će Hrvatska biti nadzornik zbivanja u BiH i braniti civilizaciju. Ta priča je, naravno, potpuno besmislena.“

Iako je izraelska novinarka samu sebe demantovala, Pecnik upozorava da iz kabineta izraelskih predsednika i premijera demanti nije stigao. „Ako je to jedna velika greška, ona je nastala kao rezultat minulog rada naše predsednice.“

Lavina mržnje

A ta je greška, sudeći prema društvenim mrežama, zakotrljala novu lavinu netrpeljivosti između Bošnjaka i Hrvata. Istovremeno odnosi dviju država, komentira Pecnik, iz godine u godinu postaju sve gori: „Kad god dođe do poseta Čovića Hrvatskoj ili Plenkovića i predsednice BiH, ti se odnosi dodatno zatežu. Pogledajte samo konstrukciju oko hrvatskog predstavnika u predsedništvu BiH Željka Komšića. Tvrdi se da bi trebalo da predstavlja Hrvate, ali da ih zapravo ne predstavlja, jer je izabran glasovima muslimana. Koliko znam, taj zakon prema kojem se biraju članovi Predsedništva aminovali su i Hrvati. Oni sada traže njegovu izmenu, ali niko im važeći zakon nije nametnuo.“

Pecnik navodi i drugi problem u odnosima dveju država: „Još uvek smo u nedoumici da li je Hrvatska izvršila agresiju na BiH. Živim u Osijeku i znam da su autobusi hrvatskih vojnika, kojima su oduzimane lične isprave, išli tamo da se bore. Očigledno je da su vojne akcije postojale, a počinjeni su i zločini. Počinili su ih i Bošnjaci.“ Iz perspektive toga da je BiH najveći gubitnik raspada Jugoslavije, tumači Pecnik, razumljivo je da su tamošnje reakcije žestoke.

Na činjenicu da se u Hrvatskoj BiH ne smatra „pravom“ državom, naš komentator navodi da je reč o državi koja zaista nije funkcionalna i ima mnogo problema. „Umesto da se trudi da joj pomogne da se što pre stabilizuje, Hrvatska čini sve da se nestabilnost održi, jer na taj način opravdava svoju politiku i održava mentorski položaj“, kaže Pecnik.

Preterane reakcije iz BiH

Ipak, silovite reakcije političara iz BIH na informaciju objavljenu u Džeruzalem postu, a koja se bazira na neimenovanom izvoru i navodnim događajima iza zatvorenih vrata, Pecnik smatra preteranim i ishitrenim. Mediji koji su plasirali informaciju iz izraelskog lista, na kraju su i gasili nastali požar objavom razgovora s izraelskom novinarkom. No iza svega je ostala gotovo spaljena zemlja u odnosima dveju država. „Uobičajeno je u međunarodnim odnosima ne reagovati na neproverene informacije“, ukorio je političare iz BiH hrvatski šef diplomatije Gordan Grlić Radman.

„Dozvolimo da predsednica nije rekla to što joj se stavlja u usta i da je to pogrešno protumačeno. S druge strane, Džeruzalem post nije petparački list, već medij koji plasira stavove izraelske vlade prema javnosti. Reakcije javnosti jesu suviše žestoke. Javljaju se opet mnogi frustrirani ljudi koji koriste svaku priliku za iskazivanje nezadovoljstva. Možda je ovo dobra prilika da se konačno porazmisli u Sarajevu, Zagrebu i Beogradu kakvi su nam odnosi, kako se međusobno predstavljamo pred Evropom, te zašto nas Evropa tretira kao drugorazredne ekipe“, nudi optimističan scenario Pecnik.

Ipak, teško je poverovati da će se to zaista i dogoditi. Umesto toga, verovatnije je da će i u budućnosti slični događaji podsticati tri međusobno komplementarna nacionalizma. „To su tri tako snažne mržnje. Mi smo osuđeni na tu mržnju. Dok ona odgovara političkim elitama, koje tako domaće probleme prebacuju na spoljni teren, do tada ćemo imati ovako tragičnu situaciju“, kaže Pecnik, pa zaključuje: „Stalno živimo u zatvorenom krugu vraćanja u istoriju i ratove. Moraju doći neke nove generacije koje će to objektivnije da gledaju. Dok imate ljude koji su direktno involvirani, povlašćene veterane u Hrvatskoj, BiH i Srbiji – koja navodno nije učestvovala u ratu, ali je zapravo najodgovornija – imaćete i ekipe koje tako brane svoje pozicije.“

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android