U brojnim izveštajima o početku suđenja Zdravku Mustaču i Josipu Perkoviću pred Višim pokrajinskim sudom u Minhenu, nemački mediji ukazuju na to da bi proces mogao biti „mukotrpan i dugačak“.

Minhenski lokalni dnevnik Abencajtung smatra kako će najava optuženih da će se braniti ćutanjem rastegnuti čitav proces. „Već sada je jasno da će put ka istini biti trnovit“, piše bavarski list i dodaje kako je barem saradnja sa aktuelnim hrvatskim vlastima u međuvremenu poboljšana, za razliku od razdoblja kada se sudilo Krunoslavu Pratesu, krajem prošle decenije. U istom slučaju, na suđenju zbog ubistva Stjepana Đurekovića, hrvatska strana nije sarađivala. „Nemački istražitelji tada nisu dobili imali podršku hrvatskih institucija. To se promenilo ulaskom Hrvatske u Evropsku uniju, što je potvrđuje i činjenica da su obojica osumnjičenih izručeni Nemačkoj“, dodaje Abendcajtung.

Uspela demontaža svedoka?

Ugledni minhenski dnevnik Zidojče cajtung smatra kako odbrana od samog početka suđenja sledi strategiju diskreditovanja najvažnijeg svedoka odbrane. „Moguće je da je već je na prvom ročištu odbrani pošlo za rukom da demontira najvažnijeg svedoka optužbe“, piše list. „Svedok je smutljivac, mutan tip, kriminalac povezan sa više ubistava. Čoveku nisu potrebne vidovnjačke sposobnosti da bi naslutilo u kom pravcu ide odbrana okupljena oko advokata Riharda Bejera: demontaža glavnog svedoka optužbe u potpunosti“, piše bavarski dnevnik. Ipak, list upućuje na to da istražni organi iskaz ovog svedoka smatraju verodostojnim i to u toj meri da su na temelju njih podigli optužnicu protiv bivših hrvatskih agenata.

Zidojče cajtung izražava nadu da bi proces mogao da baci svetlo ne samo na ubistvo Đurekovića, nego i na seriju drugih nerazjašnjenih ubistava iza kojih bi mogla da bude bivša jugoslovenska tajna služba. „Ovde se ne radi samo o nasilnoj smrti Đurekovića, nego o mnogo toga više: najduža do sada nerazjašnjena serija ubistava na nemačkom tlu, u kojoj je od šezdesetih do osamdesetih godina prošlog veka ubijeno oko 30 hrvatskih imigranata. Najverovatnije uz znanje i pomoć tadašnjih državnika i tajnih službi“, zaključuje list iz Minhena.