Korin Leriš već nedeljama na može da spava. Ima noćne more, budi se usred noći, po koži je dobila osip. Ove srede (17.3.) jedan francuski sud odlučuje o tome da li će njena ćerka, koji mediji zovu Žuli, biti priznata kao žrtva silovanja i da li će njen slučaj biti kao takav pravno tretiran. To bi bio presedan za francusko pravosuđe.

-pročitajte još: Beogradska škola seksualnog zlostavljanja

Jedan sud je, naime, 2020. presudio da optužbe porodice Leriš ne tretira kao silovanje, već kao seksualno prisiljavanje, što bi praktično značilo da se radilo o sporazumnom seksualnom odnosu maloletnice i odrasle osobe.

„Situacija je neizdrživa. Više od deset godina ti užasni događaji vise nad našim životima. Najradije bih da zaurlam: Prestanite da lažete“, kaže Leriš.

Sve je počelo u aprilu 2008. Vatrogasci su, tada 13-godišnju Žuli, odvezli iz škole u bolnicu, jer se nije osećala dobro i pala je u nesvest. Ali spasioci su brzo postali mučitelji, tvrdi porodica Leriš.

Nakon tog događaja, kod Žuli se razvila sociofobija, većinu vremena je provodila u svojoj sobi. Počela je da pati od teškog oblika depresije. Lekari su joj prepisali jake antidepresive. U sledećih dve godine 16 pokušala je da izvrši samoubistvo.

-pročitajte još: Francuska: Prekinite da ćutite o pedofiliji

„Silovana u dečijoj psihijatriji“

Nekoliko desetina puta porodica je, ništa ne sluteći, zvala vatrogasce koji u Francuskoj pružaju i prvu pomoć. Vremenom se između porodice i vatrogasaca stvorila neka vrsta poverenja što su, kako danas kaže majka, vatrogasci iskoristili. Žuli se poverila majci i rekla da su joj vatrogasci u više navrata pretili ako ne dođe na druženja na kojima je bila silovana. Jedan od vatrogasaca, Pjer C. imao je njen broj telefona i više puta ju je kontaktirao. Žuli kaže da joj je slao fotografije na kojima je bez odeće i da je njen broj telefona dao i kolegama.

Jednom je jedan od vatrogasaca rekao da bi želeo da prošeta s Žuli, ali nakon toga ju je odveo svojoj kući gde su već čekala dvojica kolega. Jednom drugom prilikom ju je silovao tokom posete u dečijoj psihijatriji. „Videli su da ona sama sebe uništava i uprkos tome su nastavili dalje“, ljutito optužuje Korin Leriš vatrogasce.

Devojčica se poverila majci tek nakon što su lekari prestali da joj daju jake lekove. Nakon toga porodica je podigla optužnicu protiv 20 vatrogasca koji su u to vreme svi bili stari oko 20 godina. Ali do sada je samo protiv trojice pokrenut sudski postupak. Istražni sudija je ostalim vatrogascima poverovao kada su izjavili da tada nisu znali da je Žuli ima samo 13 godina. Zato nije pokrenuo istražni postupak.

Vatrogasci protiv kojih je podignuta optužnica tvrde da je Žuli pristajala na seksualne odnose. Upit DW za intervju sa optuženima je odbijen. Oni su se na kraju našli pred sudom, ali ne zbog silovanja, već zbog seksualnog prisiljavanja. „Nije moguće dokazati da Žuli nije pristala na polne odnose“, navodi se u obrazloženju presude. Time se i moguća kazna s maksimalnih 20 smanjila na maksimalnih sedam godina. Da se to ipak ne bi dogodilo, Žuli i njena majka podigle su tužbu. Odluku o tome u sredu bi trebalo da donese najviši apelacioni sud u Francuskoj.

-pročitajte još: Možda je ćutala zbog tebe

Francuska bez zaštićene starosti

„Za odrasle je polni odnos s osobama mlađim od 15 godina kažnjiv“, objašnjava za DW Paskal Kisig, advokat i predsednik Udruženja za zaštitu prava dece „CDP-Enfans“. „Da bi neko bio optužen za silovanje potrebno je dokazati upotrebu sile. U suprotnom sve spada pod seksualni napad“. Takav dokaz u slučaju Žuli teško je izneti ako se uzme u obzir činjenica da je ona to svojoj majci ispričala tek godinama kasnije.

Osim toga, francuske sudije baš i ne veruju deci, kaže Kisig. „To je tako od pravosudnog skandala iz Utroa, iz perioda od 1997. do 2000. kada je nekoliko osoba bilo optuženo za silovanje maloletnika, dok se nije ispostavilo da su deca delimično izmišljala događaje“, objašnjava pravnik.

Pritom se zaboravlja da su deca, iako su delimično lagala, ipak na kraju bila priznata kao žrtve seksualnih krivičnih dela. Zato ne bi trebalo izvlačiti zaključak da se u ovakvim slučajevima deci principijelno ne veruje. U slučajevima silovanja dece samo jedan posto optužbi u Francuskoj dovede do okrivljujuće presude.

Princip maksimalne starosne razlike?

I Francuska bi trebalo da uvede starosnu granicu ispod koje svaki polni odnos s decom spada u kategoriju silovanja. Trenutno se vodi rasprava o tome koja bi to granica trebalo da bude: vlada se zalaže da to bude 15 godina, ali i da se utvrdi maksimalna starosna razlika. To bi značilo da 18-godišnjak sme da ima seksualne odnose s 14-godišnjakinjom iako je ona mlađa od 15 godina. Kolika bi ta maksimalna starosna razlika trebalo da bude, još nije dogovoreno.

Uprkos svemu, Sofi Bar iz udruženja za prava žena „Nu tut“, koja redovno organizuje proteste u znak podrške Žuli, smatra da se stvari pokreću s mrtve tačke. „Mentalitet u Francuskoj polako se menja“, kaže Bar za DW. I ona se nada da će uskoro biti utvrđena zaštitna starosna granice. „Mi moramo da policajce, sudije i psihijatre naučimo kako da prepoznaju silovanje da bi se, što je ranije moguće, moglo pomoći žrtvi“.

Ako sudija odluči u korist Žuli i njene tužbe time bi mogao da bude stvoren presedan za francusko pravosuđe. I time bi bila proširena definicija silovanja dece. „A ako naš zahtev bude odbijen, naša porodica će napustiti Francusku“, kaže Leriš. „Mi ne možemo da živimo u zemlji čije nas pravosuđe gazi i ponižava“.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android