Ljaureta* se seća dana kada je odlučila da prekine ćutanje.

Nakon deset godina neprekidnog fizičkog i psihičkog zlostavljanja od strane supruga, ušla je u lokalnu policijsku stanicu u jednom primorskom gradu u Albaniji – uplašena, ali odlučna da spase sebe i svoje dve ćerke.

Prijavila je muža i zatražila pravnu zaštitu. Policija je potom sprovela hitnu procenu rizika i uputila slučaj sudu kako bi se izdala hitna mera zaštite.

U roku od 48 sati sud je naložio njenom suprugu da odmah napusti porodični dom, zabranio mu svaki kontakt s njom i decom i obavezao ga da pohađa program rehabilitacije za počinioce porodičnog nasilja.

Težak put i nakon sudske odluke

Sud mu je takođe naložio da plaća alimentaciju za decu. Prema Ljauretinim rečima, isplate nisu redovne, što svakodnevni život za nju i ćerke čini još težim.

„Muke ne prestaju sa zaštitnim merama i sudskim odlukama“, ispričala je za DW. „Morate ponovo da počnete život od nule.“

Zahvaljujući sistemu podrške i zaštite u Albaniji, Ljaureta je dobila privremenu finansijsku pomoć i pronašla posao frizerke.

Srećom, njen slučaj nije završio femicidom. Ali ne prežive sve žene u Albaniji porodično nasilje.

Kada nasilje završi ubistvom

Femicid — namerno ubistvo žene ili devojčice iz rodno zasnovanih motiva — smatra se najekstremnijim oblikom rodno zasnovanog nasilja.

U Albaniji pojam „femicid“ nije definisan kao posebno krivično delo u krivičnom zakoniku. Ubistva žena i devojčica procesuiraju se prema opštim odredbama o ubistvu, dok se rodni motiv uzima u obzir samo kao otežavajuća okolnost.

„Termin femicid nije uključen u naš zakon, niti je definisan u novom nacrtu“, kaže pravnica Rezarta Agoli. „Mreža za osnaživanje žena u Albaniji zatražila je da se termin femicid uvrsti u zakon.“

Zabrinjavajuća statistika

Prema izveštaju „Ubistva žena i devojčica i femicid u Albaniji, 2021–2023“, koji je pripremila Opservatorija za femicid u Albaniji, u tom periodu ubijene su 32 žene i devojčice.

Od toga su 24 slučaja klasifikovana kao femicid. U 27 slučajeva žrtve su bile u srodstvu s počiniocem.

Zvanični podaci Ministarstva zdravlja i socijalne zaštite pokazuju da su između 2022. i 2025. godine 23 žene ubijene u porodičnim incidentima.

Ali iza statistike stoji još alarmantnija činjenica: u oko 90 odsto slučajeva žrtve su pre ubistva već bile izložene nasilju od strane počinioca. Ipak, samo šest njih je prethodno prijavilo zlostavljanje policiji.

Koliko je sistem zaštite efikasan?

Između 2021. i 2025. godine u Albaniji je izdato 11.819 zaštitnih mera za žene. Samo 2025. registrovano je 2.849 takvih mera, od kojih su počinioci prekršili 144.

Iako ti podaci ukazuju na pojačanu institucionalnu reakciju, oni takođe otkrivaju ozbiljno ograničenje: zaštitna mera ne garantuje uvek fizičku bezbednost žene.

Ministarstvo zdravlja i socijalne zaštite navodi da razvija rehabilitacione programe za žrtve i počinioce, „uz obezbeđivanje efikasne primene“.

Albanija trenutno ima 17 skloništa za rehabilitaciju i reintegraciju, sa ukupnim kapacitetom do 40 mesta. Takođe se pruža besplatna pravna pomoć kroz 20 primarnih centara pravne pomoći, 12 pravnih klinika i 15 ovlašćenih nevladinih organizacija.

Ipak, stručnjaci upozoravaju da bez brže i koordinisanije reakcije pravna i socijalna infrastruktura ostaje nedovoljna.

Patrijarhalni mentalitet u srži problema

Prema mišljenju stručnjaka, nasilje nad ženama u Albaniji duboko je ukorenjeno u ekonomskim, kulturnim i institucionalnim nejednakostima.

Ines Ljeskaj, predsednica Mreže za osnaživanje žena Albanije (AWEN), kaže:

„Razlozi za nasilje su višestruki i isprepletani: ekonomska zavisnost, socijalna izolacija, nedostatak psihološke podrške. Ali u srži problema je patrijarhalni mentalitet, jer ne dozvoljava žrtvi da živi samostalno, slobodno od nasilja.“

Ona dodaje da pritisak ne dolazi samo od počinioca, već i od porodice i šire zajednice.

„Žene se posmatraju kao vlasništvo, kao izvor sramote, kao ’nečasne’. Taj pritisak potpiruje nasilje ka eskalaciji, ponekad do femicida“, rekla je.

Između zakona i kulture

U oktobru 2023. Komitet UN za eliminaciju svih oblika diskriminacije žena (CEDAW) preporučio je Albaniji da izmeni krivični zakonik i posebno kriminalizuje femicid.

Stručnjaci ističu da su pravne reforme, zaštitne mere i pristup pravnoj pomoći važni koraci napred. Međutim, bez dubokih promena patrijarhalnog mentaliteta, većeg društvenog osvešćivanja i jačanja mehanizama zaštite, problemi za mnoge žene i dalje ostaju.

Ljauretin slučaj pokazuje da pravovremena intervencija može spasiti život. Ali takođe otkriva koliko je bezbednost žena krhka — naročito kada se zaštitne mere krše, a ekonomska podrška izostaje.

Pravna reforma kojom bi femicid bio prepoznat kao posebno krivično delo, jačanje mehanizama hitne reakcije, ulaganje u održive socijalne usluge i obrazovanje protiv nasilja ključni su koraci kako bi se sprečile tragedije i obezbedilo da nasilje ne odnosi živote, već da bude kažnjeno i zaustavljeno pre nego što bude prekasno.

Jer, femicid ne počinje pucnjem. Počinje tišinom, svakodnevnim strahom i normalizacijom kontrole i poniženja. Dok se to ne promeni, statistike će nastaviti da pričaju priče koje nikada ne bi smele da se ponove.

* Ime je promenjeno radi zaštite identiteta.

Ovaj članak je nastao uz podršku vlade nemačke savezne pokrajine Severna Rajna-Vestfalija, u okviru projekta koji promoviše kvalitetno novinarstvo u Severnoj Makedoniji i susednim zemljama.