Sedam meseci trebalo je Vladimiru Zelenskom (41) da osvoji Ukrajinu. U novogodišnjoj noći je televizijski komičar objavio kandidaturu za predsednika, a u aprilu je u drugom krugu pregazio dotadašnjeg šefa države Petra Porošenka sa 73 odsto glasova.

Sada se stranka Vladimira Zelenskog nalazi pred pobedom i na parlamentarnim izborima u nedelju (21. jul). Ranije jedva poznata stranka pod nazivom „Sluga naroda“ – nazvana po komediji sa Zelenskim u glavnoj ulozi – bi, kako pokazuju ankete, mogla da osvoji između 41 i 52 odsto glasova. To bi bio rekord u Ukrajini.

Polovina poslanika bira se po tim partijskim listama, a druga polovina direktno u izbornim okruzima. Sve osim apsolutne većine za Zelenskog bilo bi čudo. Prema prognozama bi cenzus od pet odsto trebalo da preskoče još četiri partije.

Predsednik je u maju raspustio parlament i raspustio izbore. Ta računica se isplati – stranka profitira od njegove popularnosti. Recept je isti – kandidati su uglavnom mlade političke novajlije bez veza sa tradicionalnim strankama koje među mnogim Ukrajincima važe za korumpirane.

Jedini izuzetak je šef kampanje Dmitro Razumkov (35), politički savetnik koji je nekada bio član Partije Regiona bivšeg predsednika Viktora Janukoviča.

Zelenski hoće lustraciju

Parlamentarni izbori su presudni za Zelenskog jer radikalni zaokret kojem teži ovaj glumac teško se može sprovesti bez jake većine u Verhovnoj radi, kako se naziva ukrajinska skupština.

Zelenski želi da reformiše skoro sve oblasti, promoviše digitalizaciju i na taj način se bori protiv korupcije. S druge strane, on se obračunava sa zaostavštinom Petra Porošenka. Otpustio je nekoliko zvaničnika i predložio da se lustracija koja važi za eru Viktora Janukoviča proširi na Porošenka i njegov tim.

Predlog zakona o tome već je u parlamentu. Ni krivično gonjenje poslanika nije isključeno jer „Sluga naroda“ želi da ukine opšti imunitet. Većina naroda bi to pozdravila.

Zelenski želi da ograniči uticaj oligarha na politiku. Nejasano je da li to važi i za Igora Kolomojskog, sa kojim je Zelenski pre izbora bio u bliskim odnosima, a ovaj ga je preko svojih medija snažno podržao. Obojica poriču da su u nekakvom savezu.

No činjenica je da predsedničku kancelariju sada vodi bivši advokat Kolomojskog. Za vodeće mesto u partiji „Sluga naroda“ kandidovan je generalni direktor televizije koja je u vlasništvu Kolomojskog i podržava Zelenskog.

Ko su partneri, ko je opozicija

Koliko se planova može sprovesti zavisi od toga da li će partija Zelenskog vladati sama ili u koaliciji. Kao mogući partner nudi se opoziciona „Platforma za život“, koja je prema anketama na drugom mestu – sa skočila je na petnaest odsto podrške. Ona se uglavnom sastoji od nekadašnjih pristalica bivšeg proruskog predsednika Janukoviča.

Sama stranka je ukorenjena u ruskom govornom području istoka i jugoistoka Ukrajine, zalaže se za zbližavanje sa Rusijom i obećava kraj rata sa separatistima u rudarskom području Donbasa.

Ovo je takođe glavna briga Zelenskog u kojeg mnogi polažu nade da će zaustaviti sukobe. „Spremni smo da sprovedemo sve što je u sporazumima iz Minska“, rekao je Zelenski nedavno za DW. Očigledno je spreman za više ustupaka nego njegov prethodnik Porošenko.

Ruski i proruski mediji jasno podržavaju Platformu, a time posredno i Zelenskog.

Ali i Otadžbinska stranka bivše premijerke Julije Timošenko pokazuje spremnost za saradnju. Prema anketama, ona ima svega pet odsto podrške. Pre samo godinu dana Timošenko je važila za uticajnu političarku, verovalo se da može da postane predsednica – ali od te popularnosti ostali su tek tragovi.

U opoziciji u novom parlamentu bi mogle da završe Porošenkova stranka „Evropska solidarnost“ i nova stranka „Glas“ rok-pevača Svetoslava Vakarčukova. Obojica love glasove u zapadnoj Ukrajini, jedinom regionu u kojem Zelenski nema većinu.

Dok Porošenko promoviše svoju stranku kao silu protiv „proruske osvete“, Vakarčuk deluje prilično umereno i pokušava da od Zelenskog kopirati recept za uspjeh. Poput „Sluge naroda“, „Glas“ uglavnom čine mladi, nepoznati političari. „Kandidovaću se za parlament i dovesti mlade ljude. To je najbolji je način za promene“, rekao je Vakarčuk za DW.

Stručnjaci u Kijevu u parlamentarnim izborima vide priliku za novi početak i ukazuju na mnoga nova lica kao oličenje nove generacije. Ali mogu se čuti i upozorenja da se radi o preokretu u korist Rusije – uprkos prozapadnoj retorici. Kraj napetosti možda i nije tako blizu.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android