Na ruske predsedničke izbore, kao i na „rekordno dobre rezultate“ i proglašenje Vladimira Putina za pobednika, u svetu se, a delom i u samoj Rusiji, unapred gledalo kao na čistu formalnost. Kako će se sada, nakon izbora, razvijati situacija u toj zemlji?

Stabilizacija Putinovog režima

„Proglašenih 87 odsto osvojenih glasova daje potvrdu režimu i sve autoritarnijem kursu Vladimira Putina. Rezultat izbora u Rusiji, međutim, ne odražava volju birača, već volju režima“, ocenjuje Regina Heler sa Instituta za istraživanje mira i bezbednosne politike pri Univerzitetu u Hamburgu. To je, kaže, svojevrsna „licenca za režim, za Putinovu politiku i njegove postupke u Ukrajini“.

Stručnjak za istočnu Evropu Hans-Hening Šreder smatra da je Putinov režim uspeo da stabilizuje vlast, nakon što je prošle godine zapao u krizu zbog pobune grupe Vagner i njenog vođe, oligarha Jevgenija Prigožina, a koji je kasnije stradao u avionskoj nesreći. Kremlj je na te događaje odgovorio povećanom aktivnošću Putina u javnosti, što je trebalo da prenese poruku da on „drži situaciju pod kontrolom“.

Nemački stručnjaci ukazuju da režim i dalje opstaje zahvaljujući faktorima kao što su stabilna ekonomska situacija i uspeh u ublažavanju negativnih posledica zapadnih sankcija. Tome bi, kažu, trebalo dodati i masovnu represiju prema protivnicima ruskog rata protiv Ukrajine. Sve to omogućava Kremlju da i nakon izbora nastavi kao i do sada. „Već sada možemo da vidimo da će Putin nastaviti s ratnim kursom, da će i dalje da vodi rat nesmanjenom žestinom, a možda će čak još više da ga eskalira“, kaže Regina Heler.

Povećanje poreza za finansiranje rata?

Stručnjaci takođe očekuju povećanje poreza u Rusiji, s obzirom na to da je i sam Putin, još pre izbora, u govoru pred ruskim parlamentom pozvao vladu da reformiše poresko zakonodavstvo. Rat ima svoju cenu – tako to vidi Hans-Hening Šreder.

„Vladi je potreban novac, potrebno je više prihoda, a to se može postići samo povećanim porezima. A prihodi od tog povećanog poreza trebalo bi, naravno, uglavnom da idu za rat“, kaže Gerhard Mangot, profesor političkih nauka na Univerzitetu u Insbruku koji se specijalizovao za međunarodnu politiku i bezbednost na postsocijalističkom prostoru.

Dalja mobilizacija u Rusiji?

U međuvremenu, u Rusiji se u širim krugovima stanovništva govori o novoj mobilizaciji. Mnogima misle da je to verovatno, jer Putin ne ublažava ratnu retoriku, kaže Regina Heler. „Vidimo da zapadna podrška Ukrajini nije tako snažna kao što bi trebalo da bude“, kaže naučnica iz Hamburga i ukazuje da bi to za Kremlj moglo da znači da je sada povoljan trenutak da se pokuša da se promeni ravnoteža snaga u korist Rusije.

S druge strane, kaže Heler, mobilizacija bi mogla da bude i opasna, jer u ruskom stanovništvu vlada veliki zamor od rata. Zato Gerhard Mangot, pozivajući se na rezultate istraživanja javnog mnjnja, smatra da je manje verovatno da će ponovo biti sprovedena masovna mobilizacija.

Odluka o tome da li će u skorijoj budućnosti biti mobilizacije ili ne zavisi od toga šta Rusi planiraju u narednim mesecima u Ukrajini, kaže Hans-Hening Šreder. „Ako žele da pokrenu ofanzivu i zaista poraze Ukrajinu, za to bi trebalo značajno da povećaju svoje snage – i to ne samo da bi vojno pobedili, već i da bi Ukrajinu držali pod kontrolom.“

Ipak, Šreder dodaje: „Moj utisak je da je cilj, barem do izbora u SAD, da se održi prednost i generalno stvori utisak u zemlji i inostranstvu da je Rusija na putu ka pobedi. Ako Bajden izgubi, a Tramp bude izabran za predsednika SAD, situacija bi se u velikoj meri promenila i za Ukrajinu bi bila daleko lošija. Tada“, kaže Šreder, „mobilizacija u Rusiji verovatno ne bi bila potrebna.“

Restrukturiranje na vrhu?

Stručnjaci u svakom slučaju ne očekuju značajne promene unutar ruskog rukovodstva. „Trenutno ne vidim velike slabosti“, kaže Šreder. Premijer Mihail Mišustin, smatraju u Kremlju, dobro obavlja svoj posao. Centralna banka i finansijski stručnjaci stabilizovali su situaciju u Rusiji nakon očigledno potcenjenih reakcija EU i SAD na napad na Ukrajinu. I inflacija je pod kontrolom, a funkcioniše i strategija preorijentacija kompletne ekonomije sa Evrope na Aziju. „Zato Putin i ne vidi razloge za promene“, kaže Šreder.

Regina Heler podseća da je Putin u svom govoru o stanju nacije izjavio da je Rusiji potrebna nova elita, lojalna ratu. Prema njenom mišljenju, to bi moglo da se odnosi na „crvene prinčeve“, kako kaže nemačka ekspertkinja. Ona taj izraz koristi da opiše decu Putinovih saradnika, onih koje Putin poznaje već dugo i koji su mu u potpunosti odani. Heler smatra da će verovatno doći do promena unutar vladajuće ruske elite i to s dugoročnim posledicama – a sve s ciljem da se pripremi kontrolisan prenos vlasti i moći nakon Putina. Tako bi se obezbedio kontinuitet njegovog sistema.

Ovaj članak je prvobitno objavljen na nemačkom.