1. Idi na sadržaj
  2. Pređi na glavni meni
  3. Idi na ostale ponude DW
Priroda i životna sredina

Smog – najopasniji nevidljivi ubica

16. decembar 2020.

Stari automobili na putevima, peći na drva i ugalj, ekološka neosvešćenost građana i političara – u zimskim mesecima gradovi na Balkanu bukvalno se guše u smogu.

Foto: Jelena Djukic Pejic/DW

Smog – najopasniji nevidljivi ubica

13:23

This browser does not support the video element.

Koronavirus je do sada (16.12.2020.) ubio oko milion i 650 hiljada ljudi na našoj planeti – u periodu od oko godinu dana. Od posledica zagađenja vazduha, navodi Svetska zdravstvena organizacija (SZO), svake godine umre preko četiri miliona ljudi. Pritom, za tu „pandemiju“ – nema vakcine.

Čak 91 odsto stanovništva, pokazuju dalje statistike SZO, živi u gradovima, selima i mestima u kojima je kvalitet vazduha lošiji nego što bi trebalo da bude. Ukoliko bacite pogled na interaktivnu kartu sveta koja pokazuje trenutni (ne)kvalitet vazduha i fokusirate se na Evropu, među morem zelenih i žutih zastavica (mesta s dobrim i srednje dobrim kvalitetom vazduha) uočićete i područje s mnogo crvenih zastavica (mesta s nezdravim vazduhom). Ako pogledate još bolje, uočićete i ljubičaste zastavice koje označavaju mesta sa izrazito nezdravim vazduhom. E, to područje se nalazi na jugoistoku Evrope.

Pluća u „opsadnom stanju“

Srbija je tragični evropski prvak u kategoriji zemalja s najlošijim kvalitetom vazduha. To ljudima u zimskim mesecima otežava život, a neke poput asmatičara praktično prisiljava na „kućni zatvor“.

Problem je što ljudi često misle da je stanje alarmantno tek kada od smoga više ne vide ni prst pred okom. Naučnici su, međutim, na osnovu eksperimenata utvrdili da su već i manje količine najsitnijih, nevidljivih čestica u vazduhu – ubojite. Kada se čestice čađi iz dima koji suklja iz fabričkih dimnjaka, termoelektrana, ali i privatnih kuća, čiji se stanovnici greju na drva i ugalj, spoje s drugim izduvnim gasovima, nastaje opasni i kancerogeni koktel koji naša pluća dovodi u „opsadno stanje“.

Nije slučajnost da karta kvaliteta vazduha u Evropi izgleda baš tako kako izgleda. I nisu za njen izgled krivi samo faktori kao što je geografski položaj nekog grada smeštenog u kotlini. Za to je kriv način na koji ljudi žive, način na koji se greju, ekološka neosvešćenost i nebriga kako građana tako i političara. I naravno – nemaština. Sve to zajedno guši ljude na Balkanu.

U najnovijem Europeu pogledajte kako se asmatičari u Srbiji zimi bukvalno kriju od „svežeg“ vazduha, kako sitne čestice čađi truju naše telo, šta makedonski ministar za ekologiju planira da uradi da bi pročistio vazduh u njegovoj zemlji, kao i kako funkcioniše i izgleda najzeleniji grad u Nemačkoj.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android