Novinarka Nina (Beata Fido) je glavni lik filma „Smolensk“. A tema je avionska nesreća iz 2010. u kojoj su poginuli tadašnji poljski predsednik Leh Kačinjski i još 95 putnika njegovog aviona pri pokušaju sletanja na aerodrom u Zapadnoj Rusiji. U zvaničnim izveštajima se govori o nesreći. No, tokom svog istraživanja, glavna junakinja je počela da sumnja u to i zaključila da je reč o atentatu na poljskog predsednika, te da je moguće čak i da je to bila osveta Vladimira Putina za to što je Leh Kačinjski podržao borbu Gruzije protiv Rusije 2008.

Ninin glas je politički i sugestivan. On hoće da ponese publiku i ubedi je u svoju verziju događaja. To želi i režiser filma Antoni Krauze, koga podržavaju nacionalnokonzervativni političari vladajuće stranke PiS – oni takođe odbacuju zvaničnu verziju priče.

Dve nacionalne traume

To im u velikoj meri i uspeva, između ostalog i zbog sudbonosne dvostruke simbolike katastrofe. 10. aprila 2010. su poljski predsednik, njegova supruga i jedna visoka delegacija pošli u Katin, mesto u blizini Smolenska. Tamo su hteli da odaju poštu poljskim oficirima – njih 22.000 je 70 godina pre toga poubijala ruska tajna služba. Masakr u Katinu je bio nacionalna trauma koja već decenijama opterećuje odnose između Poljske i Rusije. To je druga tragedija koja se desila na gotovo istom mestu: Ankete pokazuju da svaki četvrti Poljak ne veruje da je u pitanju nesreća.

Konzervativci od samog početka negiraju podatke zvaničnog izveštaja iz vremena vlade Donalda Tuska; u tom izveštaju se govori o grešci pilota, netačnim navigacionim uređajima, zbunjujućim instrukcijama ruske kontrole leta, te lošem stanju aerodroma u Smolensku.

„Državna“ istina

Režiser Antoni Krauze kaže da podaci iz zvanične verzije protivreče zakonima fizike, kao što je to pred premijeru filma rekao u intervjuu za list Gazeta pravna.

Uz pomoć računarske animacije, u filmu se prikazuje kako je avion najpre dotakao drveće a potom se, potresen eksplozijama, raspao u bezbroj komada. Prema zvaničnoj verziji, avion je posle kolizije sa jednom brezom izgubio krilo i srušio se. Reporterka Nina, međutim, smatra da su avion srušile mnogo jače sile. Onima koji veruju u priču o brezi, film se podsmeva i zove ih – baš kao što ih tako zovu i u stvarnosti – „Sektom oklopnih breza“.

Transformacija kroz koju prolazi glavna junakinja filma vrlo se dopada Jaroslavu Kačinjskom, predsedniku vladajuće stranke Pravo i pravda (PiS) i bratu-blizancu poginulog predsednika. Poljski mediji javljaju da je on pažljivo pratio snimanje filma i više puta davao instrukcije. Posle premijere „Smolenska“, na koju su došli i predsednik Andžej Duda i premijerka Beata Šidlo, Kačinjski je oduševljeno rekao da je to „produkcija koja govori istinu“ i pozvao „sve Poljake koji žele da saznaju istinu“ da pogledaju film. No, prvi dani prikazivanja nisu doneli veliki uspeh – mnoge bioskopske sale su ostale prazne.

Protiv državne propagande

To ne smeta Kačinjskom. On traži „Ubrzanu istragu uzroka katastrofe“ kako bi „Poljaci to saznali i shvatili“. „Istina mora biti javna i državna“ i mora da nađe mesto „u knjigama i udžbenicima“, rekao je.

Zbog ovakvih izjava, nastavnici i roditelji učenika su se pobunili. Oni strahuju da će uskoro čitavi razredi morati da idu u bioskope i gledaju film. Artur Sjeravski, mladi nastavnik istorije iz Varšave, pokrenuo je građansku inicijativu koja se protivi novoj istorijskoj politici. „Film Smolensk je deo nove istorijske politike koja negira činjenice i od pokojnog predsednika Leha Kačinjskog želi da napravi narodnog heroja“, kaže Sjeravski za DW. Već sada se govori o „palim“ i „ubijenim“, a ne „poginulim“ putnicima leta za Smolensk.

Pitanje krivice je ponovo otvoreno

Mnogo stvari ukazuje da je Sjeravski u pravu. Nove komisije, anketni odbori i istrage bi trebalo da „koriguju“ aktuelnu verziju priče i ponovo otvore „pitanje krivice“. Vlada je obećala da će još ove nedelje izneti „prave“ dokaze o slučaju Smolensk, a to su „dosada nepoznati i potresni snimci razgovora“ vođenih na mestu katastrofe, koje prethodna vlada nije htela da objavi.

U filmu se govori i o zataškavanju istine. Reporterka Nina je našla ljude koji znaju tajne informacije, ali su dosad morali da ćute. Neki su nestali, a neki umrli pod čudnim okolnostima. I glavna junakinja filma je doživela nervni slom nakon što je shvatila kolike su bile laži vlasti i medija u slučaju Smolenska.

Autori filma bi hteli da i gledaoci filma to shvate. A ako bioskopi ostanu prazni, tu je državna televizija koja će jednog dana sigurno emitovati ovaj film. Za nju već nastupa glumica Beata Fido – zahvaljujući filmu „Smolensk“ dobila je ulogu u jednoj popularnoj seriji.