Liju Sijaobo je bio pravi kineski patriota. Čovek sa vizijom i misijom za svoju zemlju. Nije dozvolio da ga zastraši svemoćna Komunistička partija. Sa nepokornošću vrednom divljenja, držao se svojih uverenja da jednopartijska diktatura nije najbolji put za Kinu i Kineze već – demokratija. Podela vlasti i vladavina prava. Njemu je bilo jasno da ga to držanje može dovesti u neprilike.

„Gubitak slobode spada u profesionalni rizik disidenta“, rekao je Liju u leto 2007. za DW. Tada, uoči održavana Olimpijskih igara u Pekingu, kineski vlastodršci su se pokazivali donekle otvoreniji za svetske medije. Tada je u hotelskom lobiju Liju Sijaobo sedeo – mali i skoro krhak, sa kratkom kosom i naočarima. Izgledao je poput intelektualca iz udžbenika. Ali bio je obdaren čeličnom voljom, hrabrošću i humorom. Već tada je iza sebe imao iskustvo zatvora: devedesetih je tri puta bio iza rešetaka odležavši ukupno pet godina.

Prvi put je došao u sukob sa vlastima nakon nasilnog gušenja demokratskog pokreta u junu ’89. On se neposredno uoči tog datuma vratio sa istraživačkog boravka u SAD. Hteo je da lično bude deo demokratskog pokreta. U noći između 3. i 4. juna na Tjenanmenu uspeo je da izdejstvuje povlačenje grupe studenata sa trga čime je te ljude sačuvao od masakra. Pokolj na tom trgu duboko se utisnuo u njegovu svest. Smatrao je da je njegova dužnost, pošto je preživeo, da se bori za pravdu u ime ubijenih. „Prema ubijenima imam osećaj dužnosti koje me nikako ne napušta.“

Karta 08

Decembra 2008. Liju Sijaobo je, zajedno sa 300 drugih kineskih intelektualaca i aktivista za zaštitu ljudskih prava, potpisao Kartu 08. U tom manifestu se zahteva mirna demokratizacija Kine. Nabrojano je 19 mera koje bi popravile stanje ljudskih prava u Kini. Zahtevani su nezavisno pravosuđe, sloboda udruživanja i kraj jednopartijskog sistema. Režim je to shvatio kao frontalni napad, naročito zato što su potpisnici bili iz vrlo različitih, a nekad i posvađanih krugova.

Nekoliko dana nakon objavljivanja Karte 08 bio je uhapšen kao jedan od glavnih inicijatora. Osuđen je 25. decembra 2009. na 11 godina zatvora zbog podsticanja na obaranje državne vlasti. Džon Kam, osnivač američke grupe za pravnu pomoć „Dijalog (Dui Hua) konstatuje da je Liju tada dobio najdužu zatvorsku kaznu od uvođenja kaznenog paragrafa po kojem je suđeno od 1997. Perfidnom režijom sudskog procesa presuda je objavljena 25. decembra 2009, jer su božićni praznici u svetu garantovali najmanju moguću pažnju.

„Nemam neprijatelje“

Februara 2010. Liju Sijaobo je objavio esej u kojem je reagovao na presudu: „Hteo bih da kažem režimu koji mi je oduzeo slobodu – ja nemam neprijatelje. Ne prihvatam vaš nadzor, vaš zatvor, niti vaše presude. Ali ja poštujem i vašu profesiju i vaše ličnosti.“

Liju se izjasnio i protiv mržnje: „Mržnja razjeda mudrost i savest svake osobe. Mišljenje prožeto mržnjom može da otruje duh nacije, da razori toleranciju i ljudskost i da prepreči put ka napretku i demokratiji. Nadam se da ću biti u stanju da na netrpeljivost režima odgovorim sa najboljim namerama i da ublažim mržnju ljubavlju.“

Taj tekst je pročitan 10. decembra 2010. na dodeli Nobelove nagrade za mir kada je na podijumu njegova stolica ostala prazna. Norveški komitet za dodelu Nobelove nagrade obrazložio je svoju odluku da Nagradu za mir dodeli Lijuu Sijaobou njegovom „dugom i nenasilnom borbom za fundamentalna ljudska prava u Kini“.

Lijuova supruga pod pritiskom

Čak ni njegova žena Sija nije dobila dozvolu da otputuje za Oslo i umesto njega primi nagradu. I ona je neka vrsta zatvorenika – ta umetnica je u kućnom pritvoru još od 2010. Iz vremena kada je ona još smela da razgovara sa novinarima, izjavila je: „Liju Sijaobo ima neverovatno jaku volju. Kada veruje u neki cilj, otići će u tom pravcu. Čak i ako zna da taj cilj nikada neće moći da dostigne. On u sebi nosi nešto neverovatno tvrdoglavo.“

Mnogobrojni apeli kineskim vlastima da puste na lečenje teško obolelog disidenta nisu uslišeni. Krajem juna 2017. on je nakratko izašao iz zatvora da bi odmah bio odvezen u bolnicu zbog raka jetre u zadnjem stadijumu. Njegov advokat je rekao da su mu vlasti odobrile „uslovnu kaznu“ radi medicinskog tretmana. Ali u inostranstvo na lečenje nije mogao.

Danas 13. jula 2017. umro je Liju Sijaobo. Imao je 61. godinu.