U jednoj sekundi život Ajaja Tamanga (23) se promenio. „Poplava je došla poput eksplozije, poput bombe. Dogodila se potpuno neočekivano, a njena snaga bila je jača čak i od zemljotresa“, kaže on.

Priča da gotovo da nema porodice koja je ostala na okupu. Svi tuguju za izgubljenim članovima porodice, kaže Ajaj Tamang. Njegova supruga i mnogi rođaci su poginuli. Od 17 članova njegove porodice ostalo ih je samo šestoro.

Tamang je sada samohrani otac. Njegov trogodišnji sin igra se loptom, penje na očev skuter, okružen drugom decom koja su takođe izgubili roditelje.

Gotovo polovina stanovnika su deca

Više od 90 ljudi, među kojima je 48 dece, živi u improvizovanom skloništu koje je Gautam Man Sing spontano organizovao zajedno sa drugim meštanima u oblasti Trišuli u Nepalu.

Ovaj 58-godišnjak čuo je za školarce koji su preživeli katastrofu, ali su ostali odsečeni. Nakon poplave, deca su se kroz šumu probijala uzbrdo. Tamo nije bilo ni puteva ni staza, objašnjava Gautam Man Sing.

„Nastavili su da hodaju, neka sa starijim osobama, ali još nismo mogli da ih spasemo. Kiša je bila prejaka i više nije bilo prolaza.“

Na kraju su, kaže, deca stigla do jednog sela zajedno sa predstavnicima vlasti. „Uspeli smo da do tamo stignemo kamionom i dovedemo ih ovde na sigurno“, kaže Sing.

Tračak normalnosti

O deci se sada brinu u improvizovanom skloništu. U početku se zajednica sama snalazila, ali su se humanitarne organizacije brzo uključile. Deca dobijaju igračke, odeću i osećaj normalnosti i stabilnosti – najvažnije stvari u kriznim situacijama.

Neke porodice i zajednice već su bile razorene u zemljotresu 2015. godine, primorane da napuste svoje domove i pokušaju da počnu ispočetka.

„Deci uvek treba dati prioritet, ali nažalost, ova deca dolaze iz nekih od najudaljenijih i najugroženijih zajednica. Njihova budućnost je sada još neizvesnija“, strahuje Gautam Man Sing.

Deca bila na putu u školu

Mnoga od ove dece bila su na putu u školu kada je bujična poplava sa Himalaja pogodila to područje u sredu ujutru.

U selu u kojem je Ajaj Tamang živeo sa svojom porodicom, 150 dece krenulo je u školu u dva autobusa. Prvi autobus je prošao, drugi je odneo talas.

Ajaj Tamang bio je kod kuće, zgrabio je sina i bežao preko neravnog terena dok ih nisu pokupili kamioni i dok konačno nisu stigli do ovog skloništa.

Njegov sin ne razume šta se zapravo dogodilo. Svake noći, kaže Ajaj, traži majku. „Ne želim da još sazna istinu. Samo želim da ima bolji život od onoga kroz koji smo mi prošli“, kaže Ajaj Tamang.

Njegov sin suočava se sa neizvesnom budućnošću. A pri tome je samo jedan od mnogih koji dele istu sudbinu.