Helge Limburg se još uvek dobro seća 7. januara. Za poslanika Zelenih u Bundestagu to je bio „dan tuge i besa“. Bio je to dan kada je pogubljen Iranac Mohamed Mehdi Karimi. Šampion u karateu imao je samo 22 godine kada je „ubijen“, zato što, kako kaže Limburg za DW, „nije postojao odgovarajući pravni proces“.

Limburg nije lično poznavao Karimija, ali je preuzeo brigu o mladom Irancu. Kao politički čin, iz solidarnosti sa demokratskim pokretom u Iranu, a pre svega nadajući se da će njegov angažman moći da spreči pogubljenje.

Uprkos udaljenosti i iako nije imao priliku da razgovara s Karimijem telefonom, Limburg izveštava da se između njih dvojice razvio određeni lični odnos. „Imao sam povremeno kontakt sa ljudima oko njega i osećao sam se veoma blisko sa njim. Moja porodica je takođe delila uzbuđenje i patila.“

-pročitajte još: Srbija: žal za smrtnom kaznom

Najviše smrtnih kazni u Iranu i Saudijskoj Arabiji

Mohamed Mehdi Karimi jedan je od najmanje 209 ljudi koji su ove godine odvedeni na vešala u Iranu, navodi komesar UN za ljudska prava Folker Tirk.

Iran je zemlja s najvećim brojem smrtnih kazni u svetu, pokazuje najnoviji izveštaj o smrtnim presudama i pogubljenjima u 2022. organizacije za ljudska prava „Amnesti internešenel“. Prošle godine država je u Iranu ubila najmanje 576 ljudi – skoro duplo više nego 2021.

„Režim u Iranu strahuje za svoju moć“, kaže poslanica nemačkih Liberala (FDP) Renata Alt. „Zbog toga je važno da ’političkim starateljstvom’ skrenemo pažnju na mnoge zatvorenike, u suprotnom bi verovatno još više ljudi bilo pogubljeno“, dodaje Alt, koja je inače i predsednica Odbora Bundestaga za ljudska prava i humanitarnu pomoć.

Broj smrtnih slučajeva naglo je skočio i na drugoj strani Persijskog zaliva. U Saudijskoj Arabiji je 2021. od dželatovog mača stradalo 196 ljudi. „U jednom danu, Saudijska Arabija je pogubila 81 osobu“, rekla je na predstavljanju izveštaja generalna sekretarka „Amnesti internešenela“ Anjes Kalamar. Iran i Saudijska Arabija zajedno su odgovorni za više od 80 odsto pogubljenja u svetu.

Obešeni, streljani, otrovani

U 2022. godini, u dvadeset zemalja su pogubljene najmanje 883 osobe. To je više nego u poslednjih pet godina. Nekima su odsečene glave, neki su obešeni, streljani ili otrovani. Broj pogubljenja značajno je porastao u odnosu na 2021. – za više od 300 slučajeva ili preko 50 odsto.

Pritom pogubljenja u Kini, koja se verovatno broje u hiljadama, nisu ni deo statistike: ta zemlja tretira broj pogubljenja kao državnu tajnu. Isto važi i za Vijetnam. Ni iz Severne Koreje nema podataka, a veruje se da je i u toj zemlji veliki broj pogubljenja.

-pročitajte još: SAD: smrtna kazna brutalna i skupa

Ljudi se, u ime države, ubijaju i u Japanu, SAD i Singapuru – zemljama koje Nemačka voli da naziva „partnerima“. Kada Boris Mijatović, poslanik Zelenih i portparol Odbora Bundestaga za ljudska prava i humanitarnu pomoć kritikuje smrtnu kaznu pred predstavnicima tih zemalja, često nailazi na jednu od dve reakcije: „Ili su ljudi sa kojima razgovara postiđeni i sa osećajem krivice ili nastupaju veoma samouvereno u smislu: ’Šta ti sa Zapada hoćeš da mi kažeš?’“, kaže Mijatović za DW.

„Pogotovo u regionu Zaliva, u Aziji ili u Severnoj Americi, gde je to veoma stara tema, morate biti veoma maštoviti da biste nešto postigli“, dodaje Mijatović. On smatra da nemački političari po tom pitanju imaju svojevrsnu obavezu: „Mi smo pozvani da nastavimo ovu debatu! Posebno u zemljama u kojima se smrtna kazna ne izriče samo za najteže zločine, već i za potpuno druge zločine. Kao u Iranu: ’zločini protiv Boga’ – to je veoma, veoma upitno!“

Smrt zbog trgovine drogom

Prema podacima „Amnesti internešenela“, više od trećine svih zabeleženih pogubljenja je bilo zbog trgovine drogom. „Činjenica da neke zemlje imaju i primenjuju smrtnu kaznu u redovnom krivičnom pravu je kršenje Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima i kršenje međunarodnog prava“, naglašava Renata Alt. Njima se izričito zabranjuje smrtna kazna za zločine koji ne dostižu prag „najtežih krivičnih dela“, na primer za ubistvo s predumišljajem.

Predsednica Odbora Bundestaga za ljudska prava uverena je takođe da pogubljenje zločinaca nema odvraćajući efekat. „To ne dovodi do manjeg broja ubistava ili smanjenja kriminala vezanog za drogu“, smatra poslanica Alt.

U čitavoj toj sumornoj slici postoji nešto što je tračak nade: još šest država je u potpunosti ili bar delimično, ukinulo smrtnu kaznu 2022. godine. Situacija se naročito promenila u Africi: Sijera Leone i Centralnoafrička Republika u potpunosti su ukinule smrtnu kaznu. Ekvatorijalna Gvineja i Zambija u velikoj meri. Liberija i Gana se spremaju da je ukinu.

Do kraja 2022. godine, ukupno 112 država potpuno je ukinulo smrtnu kaznu! A skoro dve trećine svih članica Ujedinjenih nacija, odnosno 125 zemalja, u decembru je glasalo za moratorijum na primenu smrtne kazne. Možda smrtnoj kazni ipak polako ističe vreme.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.