S četiri nedelje zakašnjenja, objavljeno je da je 24. juna u Belorusiji nemačkom državljaninu Riku Krigeru izrečena smrtna kazna. Na upit Dojče Velea, Ministarstvo spoljnih poslova u Berlinu izjavilo je da je dotična osoba zbrinuta preko ambasade u Minsku i da se intenzivno zalažu za njega kod beloruskih vlasti.

„Smrtna kazna je okrutan i nečovečan oblik kažnjavanja, koji Nemačka u svim okolnostima odbacuje. Zalažemo se za njeno ukidanje širom sveta i intenzivno se borimo protiv njene primene", kaže se u izjavi Ministarstva.

Riko Krieger proglašen je krivim po ukupno šest tačaka beloruskog kaznenog zakona - za to što je bio plaćeni vojnik, špijunažu, učestvovanje u ekstremističkoj organizaciji, uništavanje saobraćajnog objekta kao i ilegalno postupanje s oružjem, eksplozivom i municijom, kao i za terorizam.

Ko je osuđeni?

O Krigeru se malo zna. Na LinkedIn-mreži postoje dva profila s identičnim podacima i fotografijama - jedan pod imenom Riko Kriger, a drugi - Riko Kriger Hajneman. Oba profila otvorena su u avgustu 2023. Nedavno se na Telegram-kanalu pojavila fotografija iz beloruskog suda, gde optuženik odgovara osobi s fotografija tih LinkedIn profila.

U prijavi za posao, vlasnik profila naveo je da ima 29 godina, da je rođen u Berlinu i da živi u Nemačkoj, ali da želi da se preseli u SAD u sledećih godinu dana. Ostavio je američki telefonski broj za kontakt. Takođe postoji nalog na Telegramu s istom fotografijom kao na LinkedIn-profilima.

Na LinkedInu se Kriger opisuje kao mehaničar, socijalni radnik i bolničar. Kao takav, počeo je raditi u junu 2021. za Nemački crveni krst (DRK) u Donjoj Saksoniji. DRK je potvrdio da je Riko Krieger radio za zu organizaciju, ali da to nema veze s njegovim boravkom u inostranstvu.

Što je poznato o slučaju?

Prema advokatu beloruskog centra za ljudska prava „Vjasna" (Proleće) Pavlu Sapelku, Krieger je 6. oktobra 2023. završio u beloruskom istražnom zatvoru. Nepoznato je gde ga je režim Aleksandra Lukašenka uhapsio.

Propagandni mediji u Belorusiji izvestili su da je Rico Kriger u jesen 2022. navodno stupio u kontakt s ukrajinskom tajnom službom i želeo da se pridruži odredu Kastus-Kalinuski, jedinici beloruskih dobrovoljaca koji se bore na strani Ukrajine protiv ruske agresije. Jedinica je, međutim, navela da nikada nije imala veze s Krigerom.

„Nejasno je zašto je navodno hteo da pristupi odredu Kastus-Kalinuski, a ne Međunarodnoj legiji ukrajinske vojske koja je osnovana za strance. I zašto bi hteo da ide baš u Belorusiju?", pita se belorusko-nemački istoričar Aleksander Fridman.

Prema beloruskom sudu, Kriger je 2. oktobra „s telefonima i dronom" ušao u Belorusiju kao turista; iz koje zemlje i s kojom vizom - nije poznato. Privatna lica od septembra 2023. ne smeju da unose dronove u Belorusiju, a kontrole na granici s Evropskom unijom su vrlo temeljite.

Navodna eksplozija

Kriger je optužen za terorizam jer je navodno povezan sa eksplozijom, rekao je Pavle Sapelko za DW. O kakvoj se eksploziji radi i gde se tačno dogodila - nije poznato.

Tokom suđenja je rečeno da je Kriger dobio zadatak od Ukrajinske službe bezbednosti (SBU) da špijunira u Osipovičima, oko 100 kilometara jugoistočno od beloruskog glavnog grada Minska, i fotografiše objekte.

Prema navodima suda, Kriger je 4. oktobra fotografisao tamošnju kasarnu i opremu, a sledećeg dana - područje železničke stanice Ozeriše na preifreiji Minska. Navodno je poslao sav materijal ukrajinskoj SBU i dobio koordinate skrovišta s eksplozivom, koji je zatim postavio na šine na toj stanici.

To se poklapa sa vestima o eksploziji 5. listopada 2023. u Ozerišu. Nezavisni „Savez beloruskih željezničara" saopštio je da je eksplozija bila prilično jaka, ali da nije bilo ozbiljnih šteta ili gubitaka.

Portparol beloruskog Ministarstva spoljnih poslova, Anatoli Glas, izvestio je o razgovorima s nemačkim diplomatama o slučaju Kriger. Na zahtev nemačkog Ministarstva spoljnih poslova, beloruska strana je predložila moguće opcije, rekao je Glas. Ministarstvo se dosad nije izjasnilo o tim predlozima.

„Nisu vodili čitav ovaj proces da bi Krigera pogubili, već da bi ga zamenili i nešto dobili zauzvrat", smatra Aleksander Fridman. Izbegli ruski advokat Vadim Prohorov rekao je za DW da je režimu Vladimira Putina bio potreban nemački državljanin kako bi mogao da pregovara uz pomoć svog vazala Aleksandra Lukašenka.

Presuda je stupila na snagu

Beloruski državni mediji prenose da se Kriger nije žalio na presudu koja je stupila na snagu i može da se izvrši bilo kada. Od 1991. godine u Belorusiji je izvršeno više od 300 smrtnih kazni.

Organizacije za ljudska prava pozvale su Belorusiju da zaustavi pogubljenje. Smrtna kazna je posebno alarmantna jer pred beloruskim sudovima postoje brojna i sistemska kršenja prava na pošteno suđenje i pravičan postupak, izjavila je nevladina organizacija Libereko u Berlinu. Među potpisnicima apela nalaze se i beloruske organizacije u egzilu.