List Frankfurter algemajne cajtung donosi tekst Mihaela Martensa koji govori o „životnoj opasnosti“ u kojoj će biti Radovan Karadžić kada ga po odluci suda prebace u britanski zatvor u kojem su i islamisti.

U tekstu se najpre podseća da je u procesu koji je trajao čitavu deceniju Karadžić osuđen na doživotni zatvor, precizirajući da je osuđen kao nekadašnji predsednik „bosanske republike Srba“, kao saodgovoran za dugogodišnju opsadu Sarajeva i masakr u Srebrenici.

-pogledajte ovde: DW-dosije o presudi Karadžiću: Poslednji čin

„Sada čovek, čija je politika između 1992. i 1995. koštala života na desetine hiljada muslimana, očito i sam mora da strahuje za svoj život. Razlog je predstojeće prebacivanje u zatvor u Velikoj Britaniji, gde će izdržavati kaznu. Karadžić i njegovi advokati navode da u britanskom zatvoru on nije bezbedan. Preti mu linč kojem bi ga izložili muslimanski zatvorenici, upozorava pravni zastupnik Karadžića, Piter Robinson. Slučaj drugog srpskog zatvorenika pokazuje da upozorenja nisu tako apsurdna kao što u prvi mah zvuče.“

Opasnost od osvete

„To što Karadžić mora u britanski zatvor, u vezi je sa strukturom Tribunala koji je u međuvremenu posle obavljenog posla raspušten“, objašnjava se u tekstu. „Optuženici pred sudom koji su 1993. osnovale Ujedinjene nacije, za vreme procesa bili su u zatvoru nadomak suda, u haškom kvartu Sheveningen. Kao naddržavni sud, Tribunal nema nacionalne kaznene ustanove na koje može računati, pa su nakon pravosnažne presude osuđenici premeštani u države koje sarađuju sa sudom.“

„U takozvanim sporazumima o izvršenju kazne 16 evropskih zemalja su se izjasnile da su spremne da preuzmu osuđene ratne zločince u svoje zatvore. Najpre su to 1997. uradile Italija i Finska, a poslednja se priključila Poljska 2008. Najveći broj država koje sarađuju s Tribunalom deo su Evropske unije (ili su to bile, kao u slučaju Velike Britanije), ali uz njih su i Albanija, Ukrajina i Norveška. Nemačka takođe uzima osuđenike na osnovu pojedinačnih sporazuma.“

„Karadžić je ulagao napore još pre objavljivanja pravosnažne presude da ni u kom slučaju ne mora u britanski zatvor – sa obrazloženjem da je u Velikoj Britaniji posebno visok procenat muslimanskih zatvorenika, pa bi moglo doći do osvetničkih akcija protiv njega. Piter Robinson je još 2016. pisao Instituciji koja je preuzela okončanje procesa Haškog tribunala, da Karadžić doduše ’nema problem s tim’ da živi sa ljudima koji su muslimanski vernici, ali on je za ljude u muslimanskim zemljama ’simbol’ i ’bio bi u opasnosti u okolini u kojoj bi muslimani imali mogućnost da mu naude’.“

Slučaj Radislava Krstića

Frankfurter algemajne cajtung navodi reči Karadžićevog advokata koji tvrdi da je Finska u tom smislu najbezbednija zemlja, pošto u tamošnjim zatvorima ima najmanje muslimana. Potom se objašnjava da je Velika Britanija početkom maja objavila da će Karadžić kaznu izdržavati u jednom britanskom zatvoru, te da je to izazvalo protest osuđenika: „Njegov argument glasi: u britanskim zatvorima ima mnogo muslimana, koji bi mogli njegovo ubistvo da shvate kao krunu svoje (zatvorske) egzistencije.“

„Karadžić može da se pozove na slučaj Radislava Krstića“, piše frankfurtski list. „On je bio general i desna ruka bosansko-srpskog vojnog vođe Ratka Mladića u masakru u Srebrenici. U okolini te navodne ’zaštićene zone Ujedinjenih nacija’ 1995. su, prilikom izvođenja Karadžićeve politike ’etničkog čišćenja’, jedinice pod komandom Ratka Mladića i pod logističkim vođstvom generala Krstića ubile preko 7.000 bosanskih muslimana.“

„General Krstić je uhapšen 1998, a 2004. je pravosnažno osuđen na 35 godina zatvora za suučesništvo u genocidu i za zločine protiv čovečnosti. Prebačen je na izdržavanje kazne u engleski grad Vejkfild u Zapadnom Jorkširu. Tamo su u maju 2010. tri islamistička zatvorenika – prema izveštajima britanskih medija jedan Albanac, jedan Nigerijanac i jedan Britanac koji je prešao na islam – našla način da uđu u njegovu ćeliju i teško su ga povredili žiletom, pa je samo za dlaku preživeo.“

„U sudskom postupku protiv počinioca, koji su u zatvoru već bili doživotno zbog ubistva kada su pokušali da ubiju Krstića, oni su naveli da im je motiv bio njegova uloga u Srebrenici. Krstić je dobio obeštećenje od zatvora u visini od 52.000 funti. Prvo je prebačen u drugi, pa u treći britanski zatvor, a kada očigledno ni tamo nisu mogli da mu garantuju bezbednost, prebačen je u zatvor u Poljskoj.“

Prigovori odbačeni

Autor teksta navodi da advokat Robinson iz svega toga izvodi zaključak da će se Krstićevo iskustvo „verovatno u slučaju predsednika Karadžića ponoviti“. Prema Robinsonu, Karadžić je daleko više ozloglašen od Krstića, a u Velikoj Britaniji u međuvremenu ima još više muslimana u zatvoru. „Pod tim okolnostima, odluka da se predsednik Karadžić pošalje u Veliku Britaniju jednaka je smrtnoj kazni“, navodi se stav Karadžićevog advokata.

„Prigovori Karadžića i njegovog advokata odmah su odbačeni. Britanski ministar spoljnih poslova Dominik Rab je, prema izveštaju koji je objavio BBC, izjavio da Britanija može da bude ponosna na činjenicu da je učestvovala u pravnom procesuiranju ’najtamnijeg poglavlja evropske istorije od Holokausta’“, navodi Frankfurter algemajne cajtung.

Priredio Dragoslav Dedović

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.