Komentator lista Zidojče cajtung se usredsredio na novo udruženje koje su formirale nemačke Socijaldemokrate – „Progresivna alijansa“ – čime su se oprostile od relativno vremešne „Socijalističke internacionale“. Autor smatra da je ova stranka sve opreznija prilikom upotrebe izraza „socijalizam“ i „socijalistički“: „Kada je reč o socijalizmu, SPD se danas ponaša kao unuk koji se na dedinom rođendanu stidi nekadašnjeg dedinog govora. Vili Brant nije bio tako uzdržan: za njega su pojmovi socijalističkog i socijaldemokratskog – kako je i sam često naglašavao – bili manje ili više isti. To, doduše, nije tačno, ali je on na taj način uspeo da spoji natanak i kasnije postojanje SPD.“

List Handelsblat primećuje da se „stara“ socijaldemokratska „vatra ugasila“, i da je toga svestan i predsednik stranke Zigmar Gabrijel: "SPD mora u većoj meri da postane socijalni pokret, rekao je Gabrijel u jednom intervjuu za vreme slavlja u Lajpcigu, i dodao: kad god smo u prevelikoj meri bili deo države, postajali bismo slabiji.“

„Članovi i prijatelji stranke danas su podeljenih osećanja“, piše dnevnik Di velt: „Jer, s jedne strane, imaju dobrih razloga da se ponose njenom istorijom. S druge strane, moraju da se suoče sa činjenicom da ta velika istorija ni u kom slučaju nije i garancija velike budućnosti. Četiri meseca pred izbore za nemački Bundestag, ova stranka stoji loše. Do toga ne bi došlo da je ona izvukla pravi nauk iz svoje istorije i njenih uspeha“…

„Kakav upečatljiv jubilej!“ je ovo za Mitelbajeriše cajtung: „U vremenu, u kome nove stranke padaju u zaborav brže nego što su formirane, SPD slavi 150 godina postojanja. Ova stranka gleda u vek i po istorije koju je pisala. Ona je dala političare koji su bili i obožavani, ali i omraženi zbog svog kursa. Socijaldemokrate su u odlučujućim trenucima usmeravali sudbinu Savezne Republike Nemačke stazama koje i danas određuju našu svakodnevicu.“

List Nirnberger nahrihten poručuje da „Nemačka može biti ponosna na ovu stranku koja se od prvog trenutka svog postojanja borila za egzistenciju ljudi sa margina društva. Sve i ako danas više nema klasičnih izrabljenih radnika iz 1863, socijalna pravda u ovoj zemlji ni izdaleka nije postignuta. Tržišta kapitala, koja su sve drugo samo ne prijateljski nastrojena prema čoveku, nisu zauzdana, u zdravstvu se bogati i siromašni sve više udaljavaju jedni od drugih. Zadataka ima još napretek za najstariju nemačku stanku.“

A Vestfalenpost smatra da „ako pogledamo u proteklih 150 godina nemačke istorije, moramo da ustanovimo da je samo polovina tog vremena obeležena demokratijom. Ali, SPD je uvek bila na strani demokratije. Već i samo to istorijsko postignuće zaslužuje poštovanje. Ali, šta predstavlja istorijski doprinos socijaldemokrata nemačkoj demokratiji? U jednu od životnih zasluga ove stranke svakako spada njeno protivljenje svakom ekstremizmu. (…) Sve u svemu, SPD je uvek bila pre svega jedno: glas malog čoveka. Kad god je taj glas postajao previše tih, socijalna ravnoteža u našoj zemlji bi se remetila…“

Pripremio: Saša Bojić
Odgovorni urednik: Ivan Đerković