Rast desničarskih partija i pokreta u Evropi se na specifičan način reflektuje u Srbiji. Sa jedne strane se vlast Srpske napredne stranke (SNS) posmatra u kontekstu jačanja populističkih pokreta, ali se istovremeno upozorava i na bitne razlike. Početni impuls za rast desnice i populizma predstavljao je otpor ekonomskoj globalizaciji, a nakon toga su primat preuzele migrantska kriza i sukob unutar EU oko rešavanja tog problema.

Teško je u tim okvirima prepoznati naprednjačku svevlast Aleksandra Vučiča: ona je poslušni đak MMF-a i politike štednje, a migrantska kriza Srbiju ne pogađa direktno i nije značajna tema domaćih političkih obračuna.

Paralele sa populističkim vlastima u pojedinim evropskim zemljama zaustavljaju se na autoritarnom načinu vladavine, socijalnim poklonima za klijentelu i masnim sinekurama i tenderima za ortake. Ali ako je reč o strateškom kursu – moglo bi se reći da je Srbija retorički na braniku Evrope.

Simpatije bez analize

Aleksandar Vučić je više puta ponovio da nikakvi zidovi ili žilet-žice nisu rešenje i čak istakao da će, ako treba, Srbija braniti evropske vrednosti od EU same – i tako se svrstao u poklonike globalizma, pa makar Srbija bila ljuta periferija. To u svakom slučaju nije poruka koja se često čuje u Mađarskoj, Poljskoj, Češkoj i Italiji, ili od desničarskih partija kojima raste popularnost u Nemačkoj ili Švedskoj.

Simpatije koje se u srpskoj javnosti javljaju prema nadiranju nove desnice u Evropi izvršni direktor CeSID-a Bojan Klačar tumači delimično kao rezultat senzacionalističkog pristupa srpskih medija. „Mediji u Srbiji jednostrano izveštavaju o rastu desničarskih stranaka i pokreta i tu pre svega nedostaje analiza onoga što je negativno u njihovom delovanju. Uglavnom je sve povezano sa izveštavanjem o negativnim aspektima migrantske krize“, ističe Klačar za DW.

A odmah iza toga se nalazi snažno uverenje o nepravdama koje je Zapad naneo Srbiji. „Ta vrsta nepravde koju osećaju građani Srbije na neki način dobija satisfakciju. Jedan deo javnosti se raduje što su problemi zakucali i na vrata zapadnih zemalja“, kaže Klačar.

Srbija ima suprotan trend u odnosu na dešavanja u Evropi jer na vlasti imamo nacionaliste koji su postali proevropljani, napominje politički analitičar Milan Nikolić. On smatra da su rast desnice i populizma na Zapadu usko povezani sa neoliberalnom ideologijom koja je na neki način onemogućila efikasnu kritiku države blagostanja.

„Tu smo imali dosta tvrdu ekonomsku politiku vezanu za tržište. Posebno je u Nemačkoj popularna štednja, koja se nameće i manjim državama i koja je skoro uništila Grčku. Kao rezultat toga imamo pad popularnosti socijaldemokratskih i levih stranaka, kao i rast takozvanih suverenističkih partija i pokreta. Oni žele da nacionalna država vodi politiku a ne neka nadnacionalna tela poput Evropske unije ili Evropske komisije“, ocenjuje Nikolić za DW.

Nikolić smatra da su u svemu tome „migranti vidljiva činjenica koja dalje rađa određenu ideologiju. Tome bi trebalo dodati i nezrelost političkih elita u Evropi, koje i dalje razmišljaju o starim dobrim vremenima umesto da razmišljaju o napretku u nauci i tehnologiji. Zato se sada sanja o staroj i moćnoj Mađarskoj ili Poljskoj, umesto da u tim zemljama zaista nešto učine za svoju budućnost.“

Naprednjačka dominacija

Kako se evropski trendovi jačanja desnice reflektuju u Srbiji? Vrlo malo, kaže Bojan Klačar. „Srbija ima izuzetno dominantnu partiju SNS, koja praktično obuhvata čitav politički spektar i uzima pojedine delove desničarske i populističke ideologije, ali je isto tako i proevropska i liberalna. Tako da pojedine opozicione stranke forsiraju antievropsku retoriku, ali ne iz ideološkog ubeđenja nego da bi se na svaki mogući način razlikovali od Aleksandra Vučića“, objašnjava Klačar.

Na određeni način postoji refleksija kada je reč o drugačijem načinu političkog organizovanja, dodaje Klačar. „U Srbiji, kao i u Evropi, sve više je prisutan trend formiranja političkih pokreta umesto klasičnih političkih stranaka. Taj proces je uslovio i promene u načinu komunikacije, pa se sada sve više koriste internet i društvene mreže da bi se došlo do birača.“

Na opozicionoj sceni se Pokret Dveri ističe familijarnim odnosom prema evropskim desničarima. „Moramo razbiti taj centralni komitet u Briselu koji misli da može da određuje nama Evropljanima kako ćemo živeti u svojim nacionalnim državama. Na to ne pristajemo i to danas objedinjuje i Orbanov Fides i Slobodarsku partiju Austrije i Nacionalni front u Francuskoj i AfD“, rekao je lider tog pokreta Boško Obradović u jednom intervjuu za DW.

Pa opet, za razliku od pobrojanih ili Lege u Italiji, Dveri dele sudbinu svih opozicionih partija u Srbiji koje same nemaju snagu za dvocifrene rezultate, a kamoli za preuzimanje vlasti. „Zbog već pomenute snage SNS oni nisu uspeli da ojačaju svoje političke pozicije, kako su to već uspeli neki slični pokreti u Evropi, koji su sada već i deo vlasti, poput pokreta Pet zvezdica u Italiji“, komentariše Klačar.

On ukazuje na pojavu Donalda Trampa i Bregzita, koji i javnost u Srbiji jačaju u uverenju da su na Zapadu počele krupne političke promene. Paradoksalno, tako se podgrevaju stare mejnstrim nade u Srba: one o propasti „dekadentnog Zapada“ i jačanju Rusije i Kine. Doduše, desetine hiljada Srba iseljavaju se baš na taj „dekadentni Zapad“ i to po mogućstvu tamo gde desničari još nisu preuzeli primat.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android