"Bilo je užasno. Probudila me galama i pokušao sam da shvatim šta se dešava. Ništa se nije videlo od dima. Ljudi su razbijali stakla i iskakali kroz prozore. Video sam momke kojima su bile polomljene noge i ruke. Ja sam prošao samo sa jednim udarcem u ruku", prepričava Vajahat iz Pakistana svoje šokantno iskustvo tokom požara koji je zahvatio izbeglički i migrantski kamp Miral pored Velike Kladuše, te istovremeno pokazuje modricu od pada na desnoj ruci. I on je poput većine iskočio kroz prozor kako bi sačuvao život od iznenadnog požara koji je, prema policijskom izveštaju, nastao zbog ljudske nepažnje.

Stotinak metara dalje, Kladušanin Sedo Žalić je tog jutra ispred svoje kuće sa strepnjom posmatrao plamen koji je izbijao kroz prozore kampa:

„Izgledalo je strašno. Ustao sam ujutro, pogledao kroz prozor i video kakodole gori. Bilo je puno vatre i dima. Video sam ljude kako su iskakali kroz prozore. Kasnije je došla hitna i vozila ih za Bihać."

U delu zgrade kojeg je zahvatio požar, u subotu ujutro se nalazilo 247 izbeglica i migranata i srećom nije bilo smrtno stradalih niti ima životno ugroženih. Prema poslednjim informacijama 31 osoba je povređena, od tog je 20 na lečenju u Kantonalnoj bolnici u Bihaću, a dvoje je poslano u Sarajevo.

Pitali smo Vladimira Mitkovskog, iz Međunarodne organizacije za migracije (IOM) koji je upravnik kampa, kako je došlo do širenja požara, da li se moglo brže reagovati i koliko truda ulažu u sigurnost migranata i izbeglica.

„Objekat Miral je opremljen funkcionalnom hidrantskom mrežom, imamo oko 30 protivpožarnih aparata, donesen je plan za evakuaciju i naše osoblje je trenirano za ovakve situacije što je rezultiralo time da nismo imali ljudske žrtve i požar smo brzo sanirali", kaže za DW Mitkovski.

Koliko su migranti i građani sigurni?

Migranti i izbeglice s kojima smo razgovarali ispred centra pak govore da je vatrogascima trebalo sat vremena da dođu i da su ukupno tri vatrogasca gasila požar i da ima mnogo propusta u pogledu njihove sigurnosti u kampu.

„Juče ujutro se desio požar, a evo jutros je ovde došlo do tuče u kojoj je učestvovao veliki broj ljudi", kaže Hasan iz Pakistana dok leži na travi preko puta kampa tvrdeći da se tu oseća sigurnije.

„Dešavaju se te nemile situacije. Mnogo je ljudi koji dolaze iz različitih područja i mnogo je razlike između njih: Pakistan, severna Afrika, Bangladeš… a kamp je pun. Tokom zime je bilo više incidenata i tada je sigurnosna situacija bila malo više narušena. Kapacitet Mirala je 700 osoba i sve iznad znači da je nesiguran kamp, a mi smo tokom zime znali imati preko 900 ljudi", kaže Mitkovski i dodaje da je celo područje kampa veliko i imaju problema sa ilegalnim ulascima problematičnih osoba sa stražnje strane kampa.

Nije svejedno ni građanima sa kojima smo razgovarali koji smatraju da sve ovo predugo traje, a rešenja nema.

„Te ljude je sigurno neka velika muka naterala do odu od svoje kuće, jer niko nije otišao ako baš nije morao. Ovde u Kladuši i dalje ima našeg naroda koji im pomaže, donose im hranu ili daju novac. I mi smo bili izbeglice i znamo kao im je. Kao i kod naših ljudi i kod migranata ima dobrih i loših. Oni loši su znali ljudima upadati u prazne kuće tokom zime", govori Zuhdija koji živi nedaleko od kampa.

Očigledno je da postoji potreba uključenja drugih službi, odnosno državnih vlasti i institucija u cilju rešavanja problema i nedostataka u kampovima, kao i njihovog preuzimanja i upravljanja od strane države, kako bi se garantovala sigurnost migrantima, ali i građanima.

Lokalne vlasti duže vreme upozoravaju da se ne mogu same nositi sa novonastalom situacijom i traže od vlasti BiH da preuzmu odgovornost za migrante i pomognu Unsko-sanskom kantonu. Istovremeno zahtevaju izmeštanje migranata i izbeglica van gradova.

U planu izmeštanje migranata i izbeglica

Na poslednjem sastanku Operativne grupe za migracije donesena je odluka o izmeštanju migranata i izbeglica u naselje Vučijak na padinama planine Plješevice uz samu granicu sa Hrvatskom, odnosno EU. Evropska komisija bi trebalo da finasira ovaj projekat, dok građani naselja uz Vučijak negoduju zbog ove odluke, organizuju peticije i proteste.

„Očekujemo odluku o premeštanju nakon čega ćemo mi odraditi svoj deo posla: logistika, menadžment i sve što smo do sada radili. Odgovornost za migrante i izbjeglice je državna obaveza. Mi smo tu da pomognemo kao predstavnici međunarodne zajednice i kao agencija UN, ali odgovornost je državna. Imate dobar primer i to je kamp Ušivak pored Sarajeva koji je pod kontrolom države i tamo stvari super funkcionišu. To je dobar model i samo ga treba kopirati. I mi i lokalno stanovništvo smatramo da je bolje da postoji organizovan kamp, da postoje pravila i organizacija. Kada postoji organizovan kamp i kada izbeglicama i migrantima pružite sve servise, kada ih nahranite i smestite, onda se svi sigurnije osećaju", pojašnjava Mitovski iz IOM-a.

Tokom požara u kampu je boravilo 673 ljudi, a mnogi su u požaru izgubili i ono malo stvari što su imali sa sobom. Deo ih je zajedno sa vatrogascima gasio požar.

„Smestili smo sve ljude koji su u požaru ostali bez kreveta istog dana. Nabavili smo dva šatora uz pomoć Crvenog krsta, priključili smo ih na struju, nabavili smo krevete i deo izbeglica i migranata je smešten u tim šatorima, a deo je na donjem delu Mirala kojeg nije zahvatila vatra. Tako da niko juče nije ostao bez krova nad glavom ili bez kreveta", kaže Vladimir Mitkovski.

Migranti spavaju na asfaltu

Kamp Miral pored Velike Kladuše su u suštini hale nekadašnje fabrike vrata i prozora i u funkciji je tek od kraja prošle godine, kada su dovezene prve grupe ljudi iz šatorskog kampa kojeg su napravili sami migranti na livadi pored Velike Kladuše. Tako da su i dalje prisutni nedostaci te su nam u IOM-u kazali da stalno rade na poboljšanju uslova.

Kapaciteti su odavno popunjeni u oba privremena kampa u USK, Bire u Bihaću i Mirala u Velikoj Kladuši, a u večernjim satima je moguće videti stotine migranata i izbeglica kako spavaju na travi ili asfaltu ispred kampova - nemaju obezbeđenu hranu, vodu, toalet, lekarski pregled...

Od proleća prošle godine BiH je postala deo Balkanske rute kojom prolaze migranti i izbeglice na putu prema zamljama zapadne Evrope. Najveća koncentracija je upravo u Velikoj Kladuši i Bihaću. S razlogom, jer odatle je najkraći put do Italije odakle ih neće vratiti, a na samoj granici nema većih priodnih prepreka.

Prošle godine u BiH je ušlo oko 25.000 izbeglica i migranata, a već je 20.000 uspelo da napusti BiH, uglavnom preko ovog područja, te su stigli do zemalja zapadne Evrope. Dolaskom toplijeg vremena, očekivano, došlo je do intenzivnijeg kretanja migranata i izbeglica koji u BiH ulaze preko Crne Gore i Srbije, naprave predah u Bihaću ili Velikoj Kladuši odakle kasnije pokušavaju da pređu hrvatsku granicu.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android