Evropska komisija želi da se do kraja ove godine ukinu sve ponovo uvedene graničnje kontrole među zemljama EU, te da ponovo na snagu stupi Šengenski sporazum. Komisija upozorava da u suprotnom privredama evropskih zemalja preti šteta u iznosima od više milijardi evra. Cajt o tome piše:

"Da bi se ostvario "povratak" Šengena, Evropska komisija je definisala prioritete: osiguranje spoljne granice EU u Grčkoj, prestanak s praksom da se unutar EU i na Balkanu izbeglice samo proprate do naredne granice, te prestanak prakse da pojedine države u rešavanju izbegličke krize povlače jednostrane poteze. Trenutno je zbog talasa izbeglica sedam evropskih zemalja uvelo kontrole na granicama, među njima je i Nemačka.

U pripremi predstojećeg susreta na vrhu EU, nemačka kancelarka Angela Merkel je ponovo kritikovala samostalne poteze pojedinih država i zajedno sa francuskim predsednikom Olandom zahtevala da se zajednički rešava problem izbeglica. Kancelarka je izjavila da su Nemačka i Francuska jedinstene u stavu da EU mora zaštiti svoje spoljne granice kako bi održala slobodu kretanja unutar Evrope", prenosi Cajt.

Od decembra po starom

Dramatičnu poruku o potrebi spasavanja Šengenskog sporazuma uputio je i evropski komesar za unutrašnje poslove Dimitris Avramopulos. On je bio taj koji predstavio koncept Evropske komisije, prenosi portal Tagesšau:

"Sistem koji je uveden pre dvadeset godina do decembra bi ponovo trebalo da bude u funkciji kao i pre izbegličke krize. Krah Šengena bi za Avramopulusa bi početak kraja celokupnog projekta EU. On je jasno stavio do znanja da se u pojedinim državama mora stati u kraj praksi "mahanja" izbeglicama u prolazu. U Briselu procenjuju da bi štete po privredu u slučaju propasti Šengenskog sporazuma iznosile i do 18 milijardi evra.

Važna stanica u scenariju za ponovno uspostavljanje odredbi ovog sporazuma predstavlja predstojeći susret na vrhu EU-Turska u ponedeljak (7.3.) u Briselu. Bez vlade u Ankari i bez sprovođenja onoga što je s Turskom dogovoreno u novembru prošle godine, ne može se rešiti ni izbeglička kriza, veruje Avramapulos. Skeptici ipak upozoravaju da je s obzirom na 2000 izbeglica koje svakog dana prelaze Egejsko more i s obzirom na nastavak borbi u Siriji, plan Evropske komisije ostaje samo spisak želja. Neizvesno je da li će scenario Komisije na kraju završiti "happy-endom". I tako, EU na kraju verovatno ostaje samo da nastavi s upućivanjem apela izbeglicama: "Ne dolazite!" - kao što je to Donald Tusk", prenosi Tagesšau.Zidvest prese upozorava da plan Evropske komisije nije usmeren isključivo u pravcu Grčke, nego u pravcu svih zemalja EU:

"Plan za spasavanje Šengenske zone funkcionisaće samo u slučaju da Grci ne ostanu "nasamareni" u svemu ovome - da jedini sprovode pravilo da je za obradu zahteva za azil zadužena zemlja EU u koju izbeglice prvo stupe. Potrebno je da se izbeglice rasporede po ostalim državama. Potrebno je dakle uvođenje sistema protiv kojeg se rukama i nogama prvenstveno brane Mađarska, Poljska, države Baltika, ali i druge članice EU. Nije slučajno što je Komisija svoj plan za spas Šengena dopunila i analizom o mogućoj šteti za privredu. Ova analiza pominje Poljsku kao jednu od najvećih potencijalno oštećenih strana. Pitanje je samo da li će Varšava zbog toga da se uzbudi. Naime, drugi scenario koji je u igri, ne predviđa kraj Šengena, nego samo "proterivanje" Grčke iz tog sistema. Mađarski premijer Orban i njegovi saveznici bi mogli da žive s tim", piše Zidvest prese.