Samo u indijskoj metropoli Delhiju, tokom protekle godine zabeleženo je preko 700 silovanja. U odnosu na zvaničnu statistiku iz 2011. godine, broj silovanja se uvećao za 23 odsto. Eksperti tvrde da takvih slučajeva ima daleko više, ali da ostaju neprijavljeni. Tragičnim spletom okolnosti, o ovom problemu otvoreno se govori tek nakon teškog zločina. O povećanom nasilju nad ženama, trebalo je razgovarati i pre 16. decembra, ali to se nažalost nije dogodilo.

„Sa diskriminacijom žena se nastavlja“, kaže Sonja Gandi, šefica vladajuće partije i najuticajnija žena Indije. „Nasilje nad ženama u ruralnim oblastima, ali i u gradovima teško je ruglo ove zemlje. To je velika sramota, kako se u našem društvu ophode prema ženama. Bilo da je reč o ciljanom abortiranju, ukoliko se zna da će žena roditi žensko dete i to u urbanijim regionima ili o seksualnom zlostavljanju. To je sve veoma uznemirujuće i trebalo bi konačno da nas osvesti.“

Fer suđenje?

Iskreno govoreći, da pre mesec dana nije došlo do iživljavanja grupe muškaraca nad jednom devojkom u autobusu, o razmerama tog problema se danas verovatno ne bi razgovaralo. Žrtva je imala 23 godine, bila je psihoterapeutkinja. Iako je isprva preživela zlostavljanje šestorice muškaraca, podlegla je povredama dve nedelje kasnije, tokom boravka na klinici u Singapuru.

Petorica optuženih (fotografija gore) za nasilje, silovanje i ubistvo, odgovaraju pred sudom, koji proces vodi po hitnom postupku. Preti im smrtna kazna. Šesti je maloletan i još uvek je neizvesno da li će i kako biti krivično gonjen. Advokati traže da proces bude pokrenut pred nekim drugim sudom.

„Moj klijent je u strahu“, upozorava advokat Vanad. „Optuženi ovde nikada neće imati fer suđenje. Ne mogu da računaju da će proces biti pravedan. Pritisak u Delhiju je ogroman. U interesu pravde, proces bi trebalo povesti negde drugde.“

Tradicija

Indijski zvaničnici su u međuvremenu u Nju Delhiju zatražili osnivanje najmanje pet sudskih instanci, koje bi reagovale po hitnom postupku. Specijalni sudovi imali bi zadatak da se bave isključivo slučajevima nasilja nad ženama. Reagovanje indijskih političara trebalo bi da primiri uznemirene građane, koji su danima na ulicama protestovali zbog nasilja na ženama.

Kiran Bedi, nekadašnja šefica indijske Policijske akademije pozdravlja poslednja zalaganja nadležnih organa. Bedi je danas u penziji, ali se i dalje bori za ženska prava u svojoj zemlji: „Presudu bi trebalo doneti što je moguće pre i to sa najvećom kaznom. Volela bih da proces bude završen brzo. Indijsko pravosuđe obično kasni sa izricanjem pravde. O tome bi trebalo otvoreno da se razgovara. Zašto naše sudstvo nije u stanju da garantuje pravdu? Zbog toga su specijalni sudovi u redu, jer naše pravosuđe je zakazalo, naročito u kažnjavanju odgovornih za nasilje nad ženama.“

Potčinjavanje i ponižavanje žena duboko je ukorenjeno u indijsko društvo. U otvorenoj raspravi poslednjih sedmica izdvojile su se dve struje. Jedna smatra da je za drastičan porast nasilja nad ženama odgovorna nekontrolisana ubranizacija, ali i uticaj sa Zapada. Druga dovodi u pitanje moralna načela i vrednosti, koje su u prvi plan uvek gurale jači pol. Nesporno je međutim, da je globalizacija prilično uticala i na indijsko društvo, koje danas broji preko milijardu stanovnika.

Autori: Sandra Petersman, Nju Delhi (NDR) / Jakov Leon
Odgovorni urednik: Ivan Đerković