Kako bi Nemačka trebalo adekvatno da obeleži nacističke zločine počinjene na istoku Evrope? Ponovo se rasplamsala debata o tom suštinskom pitanju politike sećanja. Dve ideje za nova spomen-mesta u Berlinu konkurišu jedna drugoj: spomenik poljskim žrtvama Drugog svetskog rata ili Dokumentacioni centar koji bi sakupio i čuvao sećanja na sve žrtve nacionalsocijalističkog režima u istočnoj Evropi.

DW je razgovarao s pobornicima obe ideje. Čini se da je rešenje na pomolu.

Poljska je „najduže trpela pod nemačkom vladavinom“

U početku je izgledalo da je „poljski spomenik“ poslednjih godina sakupio znatno više podrške. Trebalo je da se u Berlinu podigne spomenik u znak sećanja na poljske žrtve nemačkog okupatorskog i istrebljivačlog režima. „Smisao te inicijative jeste da se popuni praznina u nemačkom sećanju“, izjavio je za DW inicijator, nekadašnji predsednik Bundestaga, Volfgang Tirze (SPD).

-pročitajte još: „Takvi ljudi danas ruše spomenike oslobodiocima“

Istina je da postoje mesta koja podsećaju na mnoge nacističke zločine, uključujući i Spomenik Holokaustu u Berlinu, ali „da je Poljska, prva žrtva nacističkog napada, naš neposredni komšija, pretrpela pet užasnih godina pod nemačkom okupacijom, to je prilično nepoznato i prilično zaboravljeno“, rekao je Tirze.

Inicijativu za poljski spomenik podržavaju ugledni ljudi: 137 potpisnica i potpisnika iz politike i društva. Pored Volfganga Tirzea, tu je i nekadašnja predsednica Bundestaga Rita Zismut (CDU), a trebalo bi i da se za to izjasnio aktuelni predsednik Budnestaga Volfgang Šojble (CDU). Nezavisno od toga, sličan apel uputila je grupa poslanika Bundestaga, među kojima su i Manuel Saracin (Zeleni) i generalni sekretar CDU Paul Cimijak.

Dokumentacioni centar: „Sprečiti nacionalizaciju žrtava“

Postoji još jedan alternativni predlog koji je inicirao Peter Jan, nekadašnji direktor Rusko-nemačkog muzeja u Berlinu-Karlshostu. Predlaže se formiranje dokumentacionog centra „koji bi obuhvatio čitavu Evropu“ i sakupio sećanja i informacije o zločinima nacističke Nemačke, objašnjava nekadašnji predsednik Narodnog saveza Markus Mekel u intervjuu za DW. Mekel, kao i ugledni istoričari Martin Aust i Hajnrih August Vinkler pokretačke su snage koje stoje iza tog predloga.

Mekel u razgovoru za DW ocenjuje da je poljski-spomenik – „pogrešan put“, jer se tako odaje pošta žrtvama po nacionalnim ključu i zato što svaka zemlja onda može da traži svoj spomenik. Dokumentacioni centar bi bio „častan spomenik za sve žrtve nacional-socijalističkih istrebljivačkih ratova“.

Tirze je argument „nacionalizacija“ žrtava prepoznao kao „važan razlog“, i dodaje: „Alternativa znači da radimo isto što su radili i nacisti, jer oni su govorili o Slovenima kao o ljudima niže rase, oni nisu pravili razlike.“

Inicijative se istina značajno razlikuju, ali imaju i mnogo toga zajedničkog: obe su za to da se sačuva sećanje na nacističke zločine, prvenstveno na istoku, koji su malo prisutni u javnom pamćenju. „Svako u Nemačkoj zna za zločine u Oraduru. Ali, u Belorusiji je 600 takvih sela. I to je nešto što u Nemačkoj niko ne zna“, kaže Markus Mekel. Tvaj političar SPD dugi niz godina predsedavao je nemačko-poljskoj parlamentarnoj grupi, a danas je predsednik Nemačko-beloruskog društva.

„Ako predstavimo zločine, uočićemo jasne razlike između okupacionih ratova na zapadu i istrebljivačkih ratova u istočnoj Evropi“, ukazuje Mekel.

-pročitajte još: Prva žrtva Drugog svetskog rata i njen krvnik

U diskusiji oko novog mesta sjećanja – a trebalo bi da bude na Askanskom trgu, nedaleko od ratnih ruševina železničke stanice Anhalter u Berlinu – došlo je do zbližavanja dveju strana. Manuel Saracin je za DW izjavio: „Te dve inicijative nisu protivrečne, one se nadopunjavaju i bolje su zajedno nego svaka za sebe“.

Vladajuća nemačka koalicija očigledno je postigla kompromis. Katolička novinska agencija (KNA) javlja da bi SPD još pre letnje pauze zajedno sa svojim koalicionim partnerima iz CDU i CSU želela da progura ideju o formiranju novog memorijalnog mesta u Berlinu. A tu bi trebalo da se podsjeti na žrtve nacionalsocijalističkih istrebljivačkih ratova, „posebno u istočnoj Evropi“. Prema informacijama DW, pred Odborom za kulturu nemačkog Bundestaga samo je jedan zahtev: osnivanje zajedničkog dokumentacionog centra. Ako se pri tom ostane, ideja o poljskom spomeniku time bi bila odbačena.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android