Spomenik Draži Mihailoviću „pomirio“ Srbe, „podelio“ BiH
4. jun 2019.
Spomenik Draži Mihailoviću, koji je proteklog vikenda otkriven i osveštan u Ravnogorskom parku u Bileći, još jednom je pokazao kako stvari stoje u Bosni i Hercegovini. Podeljena javnost lako je skliznula u nacionalističku retoriku iz koje danima ne izlazi i rado komentariše ko je heroj, ko je zločinac, čiji su ubijali, a čiji su ubijani više. Bileća, u kojoj se sve teže živi, tako je dospela u centar zbivanja i tema je brojnih medijskih izveštaja u zemlji i regionu.
Mediji su izveštavali podeljeno. Za one u Republici Srpsko spomenik je podignut heroju, antifašisti Draži Mihajloviću, dok su mediji iz Federacije BiH mahom saglasni da je podizanje spomenika slavljenje ratnog zločinca, da je skandalozno i da predstavlja poraz antifašizma.
pročitajte još
Nema sankcija za četničke pretnje
Socijaldemokratska partija BiH najavila je i prijave o počinjenju krivičnog dela izazivanje nacionalne, rasne i verske mržnje, razdora i netrpeljivosti. „Prijave će biti podnete protiv organizatora i izvršioca čina izrade i postavljanja spomenika četničkom zločincu, kao i protiv odgovornih u Opštini Bileća koja su izdavanjem dozvola za postavljanje spomenika i drugim radnjama omogućila počinjenje krivičnog dela“, saopštili su iz te partije.
Negodovanje zbog spomenika izrazili su saopštenjem i iz političke stranke SDA.
Otkrivanjem spomenika završen Drugi svetski rat
Za lokalne vlasti u Bileći otkrivanje spomenika Draži Mihailoviću je veliki dan. Menadžer opštine Bileća Mihajlo Vujović rekao je da je tim činom tek sad završen Drugi svetski rat, te da će Dražin spomenik značiti međusrpsko pomirenje.
„Da su se Srbi delili u ovom poslednjem ratu kao u Drugom svetskom, mi ne bismo danas imali RS“, rekao je Vujović.
Sličnog je mišljenja i Radoslav Uljarević, sekretar Odbora za izgradnju spomenika u Bileći. „Draža Mihailović nije zločinac i ovaj spomenik je opomena da postoji i druga strana istorije i da naša deca treba da uče tu istoriju. Ovim želimo da doprinesemo pomirenju, pre svega srpskog naroda, a ne da se međusobno ubijamo zbog ideologije. Oko ovoga ne treba da se diže neka pompa“, rekao je Uljarević za DW.
Četnici – u udžbeniku za peti razred
Sociolog Srđan Puhalo smatra da je kompletna priča oko spomenika i četništva „ništa novo u BiH“ i da je u pitanju samo kontinuitet koji su u Bileći i RS već prihvatili.
„Četnici su već devedesetih godina rehabilitovani u RS – ne zvanično, ali oni su sastavni deo istorije gde se pokazuju kao borci protiv fašista. Vi već u petom razredu osnovne škole imate lekciju gde se oni zajedno sa partizanima svrstavaju u borce protiv nacista. S druge strane, imate domaće političare koji ih opisuju kao folklorno društvo. U pravu je onaj čovek u Bileći što kaže da je to izjednačavanje Srba“, kaže Puhalo za DW.
I u kontekstu BiH, smatra Puhalo – „ništa novo“, jer svako ima svoju priču. „Za razliku od Hrvata iz Hrvatske, kod nas u BiH su Hrvati tolerantniji prema četnicima. Ali imate Bošnjake koji ne mogu to da prihvate, jer Bošnjaci četnike vide kao kontinuitet od Drugog svetskog rata, pa ovamo do poslednjeg rata u BiH“", smatra naš sagovornik.
Novinar i publicista Dragan Bursać na svom Fejsbuk-profilu događaj u Bileći opisao je ovako: „Skaradno, jadno, bedno, profašistički, opskurno, skrnavo, revizionistički, sramotno, uvredljivo, neobrazovano, primitivno, zatucano, profano, grozno... I ne, ne pričam o ovom blesavom četničkom k**** u kamenu, nego o srBskoj politici sa obe strane Drine, koja ga je postavila da vampira i mrači zdrav razum.“
Bileća – opština na izdisaju
Mnogi Bilećani su s nestrpljenjem čekali dan kada će se u Ravnogorskom parku izdići Dražin spomenik. Dok je jednima „srce puno“, drugi spomenik i ne doživljavaju.
Bojan (30) za DW kaže da ga raduje činjenica da mlađe stanovnike Bileće ne interesuje mnogo priča o spomeniku i podelama za i protiv Draže Mihailovića. „Ne interesuje ni mene. Na prvi pogled Bileća je preplavljena spomenicima, takmiče se koji će biti veći i lepši, a ulice su raskopane i kroz grad se može samo traktorom. Mislim da bi Bilećani makar malo trebalo da okrenu glavu ka budućnosti, a ne da i dalje gledaju u prošlost, jer ova opština je na izdisaju“, kaže Bojan.
Za Miladina (64) spomenik je nešto što je odavno čekao. „Ima ovde u Bileći spomenika i partizanima, pa što ga ne bi postavili i Draži. Ja nemam ništa protiv toga, vidite kako je lepo napravljen, otiđite i slikajte.“
Spomenik Draži Mihajloviću delo je vajara Milivoja Bokića i rađen je iz jednog komada. Bez postamenta, visok je oko 3,5 metra. Sredstva za izgradnju spomenika dobrovoljni su prilozi pojedinaca, organizacija i preduzeća, kao i doprinos vajara Bokića. Spomenikom je zaokružena gradnja Ravnogorskog parka u Bileći, koja je započeta 2010. godine.
Za razliku od većine država nastalih raspadom bivše Jugoslavije gde se Dragoljub Draža Mihajlović kao komandant kraljevske Jugoslovenske vojske u otadžbini smatra saradnikom nacista i zločincem koji je opravdano osuđen na smrt, u Srbiji je, nakon brojnih rasprava, sud u Beogradu 2015. godine rehabilitovao Dražu Mihailovića. Posthumno i formalno su mu vraćena građanska prava koja su mu bila oduzeta u, kako se tamo tvrdi, „političko-ideološkom procesu komunističkog režima“ 1946. godine.