Bild, najtiražnije novine u Nemačkoj, ušle su u pravni rizik. Jer, ekskluzivna prava za prikazivanje tog filma ima nemačko-francuski TV arte. „Borba protiv antisemitizma u Nemačkoj je od velikog značaja", objašnjava glavni urednik Bilda Julijan Rajhelt odluku da se 90-minutni dokumentarni film 13. juna na 24 sata objavi putem interneta. Namera Bilda je bila, kako je saopšteno, da građani sami ocene sadržaj filma.

Pozadina

„Izabrani i izopšteni – mržnja prema Jevrejima u Evropi", naziv je filma koji je TV arte preko radio-televizije WDR naručio od producenta Joahima Šredera. Taj filmadžija je još 2013. godine za nemački javni servis ARD snimio film naslovljen „Antisemitizam danas – koliko je Nemačka neprijateljska prema Jevrejima?". Njegov projekat o antisemitizmu u Evropi 2015. godine je podržalo uredništvo televizije Arte. U decembru 2016. godine, nadležna WDR urednica Sabine Rolberg je odobrila film i prosledila ga Arte-u.

Međutim, programski direktor Arte, Alan Le Diberde, odbio je da emituje film. On tvrdi da film u velikoj meri zaobilazi dogovoreni koncept. Film je naime trebalo da bude sniman u više evropskih zemalja, ali, kako je ocenjeno, u najvećoj meri je fokusiran na Nemačku, Francusku i Bliski istok.

Producent i režiser Šreder, i njegova koautorka Sofi Hafner snimili su desničarske demonstracije, ali i demonstracije antifašističkog bloka Antifa u Nemačkoj, poslanike Bundestaga, navodno antijevrejske nevladine organizacije u Gazi i Ramali i predgrađe Pariza Sarsel u kome živi velika jevrejska zajednica.

Na momente sarkastičnim podtonom, podvučeno elektronskom muzikom, Šreder između ostalog kritikuje da se evropska finansijsku pomoć zloupotrebljava za antiizraelsku politiku, da i Antifa i desničari javno šire antisemitsku ideologiju ili govori o tome kako se Jevreji u Francuskoj osećaju ugroženo.

Velike diskusije

U saopštenju medijske kuće WDR stoji sledeće: „Žao nam je što urednička provera na WDR-u nije bila u skladu sa važećim standardima naše kuće." Iz berlinskog lista Tagescajtung, kritikuju takvu argumentaciju, tvrdeći da je reč o profesionalcima, posebno kada se radi o odgovornoj urednici sa višegodišnjim iskustvom Sabini Rolberg.

Istoričari, kao što su Mihael Volfzon i Gec Ali hvale film i kritikuju odluku da se on ne emituje. "Čitava priča je beskrajno sumnjiva", piše Ali za list Berliner cajtung, optužujući Arte za cenzuru. Slično argumentuje i Šarlote Knoblauh, koja je u pismu upućenom TV arte ocenila da je ta televizija u „opasnoj zabludi".

„Kao Jevreji i kao zajednica već godinama osećamo porast antijevrejskog raspoloženja na svim društvenim nivoima", kaže predsednica Izraelske kulturne zajednice za Minhen i Gornju Bavarsku. Ona se nada da će Arte doprineti „rasvetljavanju fenomena antisemitizma u Evropi" i moli da film bude „hitno" prikazan.

Svi protiv Arte?

U diskusiju o filmu „Izabrani i izopšteni" uključili su se mnogi. Tako je film pohvalio stručnjak za islamizam Ahmand Mansur, ali i desničarsko populistička stranka AfD.

Komentatori listova Frankfurter algemajne cajtung (FAZ), Tagesšpigel, Kelner štatancajger i Tagescajtung podržali su autora filma. FAZ kritikuje da je reč o kukavičluku u suočavanju sa antisemitizmom, koji korene ima u nemačkom, ali i francuskom društvu.

Mnogi korisnici Tvitera podržali su takve kritike: "DANKE #BILD! To je hrabro, konsekventno i dostojno. Novinarstvo+mediji su obavezni da obrađuju i neprijatne istine!"

Arte ostaje pri svojoj odluci

Javno-pravna televizija, koja ima ekskluzivna prava na ovaj film, odluku Bilda ocenjuje kao „neobičnu", ali tužbu verovatno neće podnositi. U jednom saopštenju se navodi da arte „nema ništa protiv da javnost sama izgradi mišljenje o sadržaju filma." 

Arte ipak ostaje pri odluci da ne emituje film. „Optužbe da se film iz političkih razloga ne uklapa u naš program su jednostavno absurdne: Uredništvo je ranije dalo zeleno svetlo da se obradi tema kako se iza kritike Izreala krije antisemitizam."

Da li će i WDR, koji je čitav projekat odobrio i dalje biti protiv emitovanja, još uvek nije razjašnjeno.