S crnim vrpcama preko usta i transparentima na kojima je, između ostalog pisalo: „Novinarstvo nije zločin“, albanski novinari u sredu (18.12.) su protestovali pred parlamentom u Tirani. Cilj im je bio da spreče usvajanje novog paketa zakona o medijima koji je predložila socijalistička vlada Edija Rame. Ali takozvani „Paket protiv klevete“ ipak je, nakon žučne rasprave, usvojen glasovima vladajuće stranke.

„Ovu zemlju muči mračnjaštvo. Velika tuga. Crni dan“, napisao je poznati albanski profesor, stručnjak za medije Artan Fuga, na svojoj Fejsbuk-stranici.

Paket zakona bi ubuduće trebalo oštrije da reguliše onlajn-medije. Ustanova za nadzor medija (koja se do sad zvala AMA, a prema novom zakonu će se zvati AMSH) dobija posebna ovlašćenja: ona može da medijima na internetu naredi da sa svojih stranica uklone sadržaje ako se u njima tvrde neistinite stvari. A ako medij ne reaguje, preti mu novčana kazna do 6.500 evra ili blokiranje stranice.

Rama je u parlamentu izjavio da je Zakon izrađen u saradnji s Organizacijom za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS). Cilj je, prema njegovim riječima, „stvoriti zakonski okvir koji će omogućiti regulaciju i discipliniranje te džungle“. Pod pojmom „džungla“ Rama naravno misli na onlajn-medije u Albaniji.

Predlog zakona menjan je sve do poslednjeg trenutka, a po Raminim rečima usklađivan je s poverenikom OEBS-a za slobodu medija Harlemom Desirom. On je u utorak uveče na svom Titer-nalogu objavio da je zakonski paket ipak u skladu s međunarodnim standardima. Obećao je i dalju saradnju u sprovođenju zakona kako bi se obezbedilo da „Ustanova za nadzor medija sprovodi zakon na zaista nezavistan način“.

Strah od samovolje i autocenzure

Novinarska udruženja u Albaniji sumnjaju da će Ustanova za nadzor medija raditi nezavisno. Predsednik Saveza novinara Albanije (UGSH) Aleksandar Čipa u tom paketu zakona vidi pokušaj da se onlajn-mediji cenzurišu. On stvara „potpune pretpostavke da se AMA pretvori u agenciju za cenzuru“, izjavio Čipa za DW. I dodaje da je „ta ustanova više puta dokazala da je pristrasna“.

Kristina Voko, šefica albanskog dela mreže istraživačkih novinara Balkan Investigative Reporting Network (BIRN), veliku opasnost vidi u autocenzuri. „Ako novinaru preti novčana kazna koja je mnogo veća od njegove mesečne plate, on će onda da se okrene ’protokolarnom izveštavanju’, koje javnosti teško može da ponudi kvalitetne informacije“, kaže ona za DW. Za Kristinu Voko novi paket zakona nije ništa drugo do mehanizam za cenzuru. Jedina nada novinarskih udruženja je sada da predsednik Albanije Iljir Meta ne potpiše zakon.

Kritike s raznih strana

Nemačko Ministarstvo spoljnih poslova za DW je potvrdilo da je i ono tražilo jednu promenu zakonskog predloga. „Načelno pozdravljamo to što su pri izradi predloga zakona uvaženi konstruktivni predlozi poverenika za slobodu medija OEBS-a i pozdravili bismo ako bi bili uvaženi i najnoviji predlozi OEBS-ovog poverenika za slobodu medija“, saopšteno je iz Ministarstva u Berlinu. „Izuzetno je važno da budući zakoni budu u skladu sa zakonodavstvom Evropske unije“, dodaje se u saopštenju.

Manje diplomatski svoju kritiku je formulisalo poznato novinarsko udruženje „Reporteri bez granica“. „Ta reforma osetno ograničava slobodu medija u Albaniji“, izjavio je za DW Kristijan Mir, šef nemačkog odeljenja „Reportera bez granica“.

Poslanik u nemačkom Bundestagu i izvestilac za Albaniju u Parlamentarnoj skupštini Saveta Evrope Andrej Hunko (Levica), pozvao je vladu u Tirani da zakon prodiskutuje s novinarskim udruženjima. „Ishitreno prihvatanje Zakona može da vodi ka ozbiljnom ograničavanju slobode medija u Albaniji“, izjavio je Hunko.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android