Plavo nebo, bez i jednog oblačka, nad Ahenskom katedralom. Hladno zimsko sunce daje sjaj crkvi staroj više od 1.200 godina. Ipak, iza veličanstvene fasade ključa. O besu i razočarenju, zaprepašćenju, žalosti, patnji i sumnjama govorio je u svojoj propovedi u nedelju biskup Ahena Helmut Dizer, i tako opisao reakcije na izveštaj iz Minhena objavljen prošlog četvrtka o odnosu crkvenih poglavara u slučajevima seksualnog zlostavljanja dece.

U izveštaju se bivši papa Benedikt 16. teško optužuje. Kao kardinal Jozef Racinger vodio je nadbiskupiju Minhen i Frajzing od 1977. do 1982. godine. U to vreme učestvovao je, između ostalog, i na sastanku na kojem je odlučeno da se jedan sveštenik-pedofil, koji je i ranije osuđivan za seksualno zlostavljanje, primi u Minhensku nadbiskupiju. A tamo je taj sveštenik ponovno zlostavljao decu.

Nesposobnost da se prizna krivica

„Užasava me i čini me tužnim, ali i ljutim, to koliko je nepredvidljiv pun obim pojedinačnih sudbina i s tim neraskidivo povezane i razmere toga koliko je zakazalo rukovodstvo, a ono je bilo i jeste u rukama biskupa i njihovih uprava“, rekao je biskup Ahena u svojoj propovedi. „I dalje od toga, nesposobnost da se oseti sopstvena odgovornost, prizna krivica i zatraži oproštaj, ili barem izrazi žaljenja i bol zbog svog udela u tragediji.“

U vreme kada je biskup Dizer u nedelju držao tu propoved, Benedikt je još uvek tvrdio da nije učestvovao na konferenciji na kojoj je suđeno esenskom svešteniku. Nakon što se saznalo da se njegovo ime nalazi u zapisnicima sudionika, bivši papa je u ponedeljak ispravio svoju izjavu i progovorio o „greški“ koja „nije bila sa zlim namerama“.

-pročitajte još: „Bilans užasa“ i „gnusna izjava“ Jozefa Racingera

Čak i papa može da bude kriv

Međutim, sve manje ljudi u Katoličkoj crkvi želi da se zadovolji takvim rečenicama. „Ne može da ostane na tome i da se odgovorni kriju pozivajući se na svoje neznanje, na druge okolnosti ili druge postupke u to vreme“, rekao je u svojoj propovedi ahenski biskup Dizer. „Jer, baš zbog toga počinioci tada nisu zaustavljeni i decu su i dalje zlostavljali!“ Čak i bivši papa može da bude kriv i on to mora javno da prizna, a ne samo u molitvi ili ispovesti, dodao je Dizer.

Zgroženi su bili i ljudi koji su u ponedeljak prolazili pored Ahenske katedrale. „Svi sveštenici sada moraju da zauzmu stav“, zahteva stariji muškarac. On i njegova supruga slažu se da su afera zlostavljanja i činjenica da se decenijama sve negiralo i zataškavalo naneli ogromnu štetu crkvi. „Sigurna sam da sve više ljudi sada napušta crkve“, kaže žena.

Vernici moraju da se pravdaju

Od nekadašnje euforije oko izbora nemačkog kardinala za poglavara Katoličke crkve, malo toga je ostalo. „Mi smo papa“ – bio je naslov u jednom nemačkom tabloidu 2005. godine. Sada sve više nemačkih biskupa sada zahteva da Benedikt jasno prizna svoju krivicu za aferu zlostavljanja.

Situacija strašno opterećuje mnoge vernike, kaže biskup Limburga Georg Becing, inače predsedavajući Nemačkoj biskupskoj konferenciji. Moraju, kaže, da se pravdaju prijateljima i porodici za „činjenicu da još uvek pripadaju tom klubu“. Becing dodaje da se mora jasno sagledati kakvo je bilo „pogubno ponašanje“ – od čelnika crkve, „sve do pape emeritusa“. „Razumem sve koji se svađaju sa crkvom i nama odgovornima, a kad se prisetim činjenica iz Minhena, sramota me je ove crkve.“

Organizovani gubitak odgovornosti

Jasne reči biskupa Becinga ohrabruju laike u Katoličkoj crkvi. „Vidim da su mnogi biskupi dobronamerni. Mislim da bi bilo veoma nepravedno tretirati sve na isti način“, kaže Irme Šteter-Karp, predsednica Centralnog komiteta nemačkih katolika (ZDK). I ona je zgrožena i šokirana zbog razmera zataškavanja. „Organizovana neodgovornost s kojom je crkva reagovala na slučajeve zlostavljanja mora biti okončana“, kaže ona za DW.

I Šteter-Karp je razočarana bivšim papom Benediktom. „Po mom mišljenju, uopšte nije dobro to što on, suprotno svojoj pisanoj izjavi, sada priznaje samo ono što se više ne može poreći. Sada je neophodno neograničeno preuzimanje lične odgovornosti za tadašnje nedolično ponašanje“, kaže Šteter-Karp.

Centralni komitet nemačkih katolika (ZDK) najveća je laička organizacija u Katoličkoj crkvi u Nemačkoj. Zajedno s Nemačkom biskupskom konferencijom, ZDK je pokrenuo dvogodišnji takozvani „Sinodalni put“, format diskusije koji je proizašao iz bavljenja slučajevima zlostavljanja u crkvi.

Početkom februara laici i kler sastali su se na trećoj sinodalnoj skupštini. „Od ovog trenutka, od ovog sastanka, ili će doći do odlučujućeg koraka ka reformi, što se nadam, ili ćemo biti na veoma kritičnoj tački koja će dovesti do neuspeha sinodalnog puta“, kaže Šteter-Karp u intervjuu za DW. Sada je, kaže, potrebno izaći s kompletnom istinom, a ne samo priznati ono što se ionako više ne može poreći. „Vidim da smo zapravo suočeni s ozbiljnim ispitom“, kaže Šteter-Karp.

Posebno mladi žele da napuste crkvu

Mnogi mladi vernici Katoličke crkve već vide crveno svetlo kada je reč o Crkvi. U udruženjima mladih jasno se oseća koliko je duboka nesigurnost, kaže Gregor Podšun, jedan od ljudi iz četvoročlanog odbora Savez katoličke omladine (BDKJ). Mnogi mladi, kako kaže, razmišljaju o tome da li još uvek u Crkvi imaju svoj dom. BDKJ trenutno dobija brojne zahteve mladih ljudi koji žele da napuste crkvu, ali istovremeno žele i da ostanu članovi omladinskih organizacija.

„Doživljavamo to da mladi ljudi postavljaju pitanja o crkvi i svojoj veri“, kaže Podušun i dodaje da su ti mladi zaključili da se institucija crkve ne drži onoga što obećava Evanđelje. „Postoji, dakle, rascep između njihove vere i crkvene institucije, i to ih može dovesti do toga da napuste crkvu, ali ostanu vernici.“

Obnoviti crkvu

Podšun želi da zadrži otvorena vrata za mlade koji su razočarani Crkvom. I oštar je prema crkvi kao instituciji. „Crkva ne sme da se spasava sama. Ako želimo da istražimo sve, sprečimo patnje i prihvatimo kao nužno zlo da uništimo ovu crkvu ovakvu kakva jeste, onda se mora krenuti tim putem. I onda, sledeći korak može biti samo obnova Crkve“, kaže Podšun.

Izveštaj iz Minhena nije ga iznenadio, kaže Podšun za DW. „Crkva je monarhijski strukturirana, vrlo centralizovana, što znači da sistem vlasti podržava i štiti Vatikan. Zato nije veliko iznenađenje to da se zataškavaju stvari koje bi naškodile crkvi“, kaže on. Taj mladi katolik se nada da će šok podstaći crkvu da „ozbiljno razmisli o pokajanju“.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.